Najmoćniji svetski lideri poput Makrona, Đinpinga i Šolca posetili su Srbiju za samo pet meseci
Koju državu su za samo pet meseci posetili najmoćniji svetski lideri poput predsednika Francuske i Kine Emanuela Makrona i Si Đinpinga, te nemačkog kancelara Olafa Šolca?
U nekom kvizu, za svakog žitelja naše zemlje ovo bi bilo najprostije moguće pitanje jer je odgovor jasan: Srbiju.
Oči celog sveta, kad govorimo o političkim i diplomatski krugovima, zbog toga su uprte u jednu malu, ali ponosnu i prkosnu, zemlju na Balkanu, kojoj, eto, uspeva ono što ne polazi za rukom mnogo moćnijima.
Ukoliko nastavimo s pitanjima, tu je još jedno superlako na koje bi odgovor opet znao svako: Ko je najzaslužniji za ovo? Aleksandar Vučić i to ne kažemo mi, nego možemo u prilog tome da citiramo renomirane svetske medije, poput Fajnenšel tajmsa i sličnih, a pre nekoliko dana pohvale na račun izbalansirane spoljne politike Srbije stigle su čak i od hrvatskog Jutarnjeg lista. Naravno, plasirane kao zabrinutost, ali u tekstu u kojem sve činjenice jasno govore da nam iz Zagreba odaju priznanje.
Uglavnom, povod za ovo naše pisanje je to što u posetu Srbiji (podsetimo, zemlji koja jedina u Evropi nije uvela sankcije Rusiji) 29. i 30. avgusta dolazi Emanuel Makron, što je, inače, u prethodna dva dana bila glavna tema u francuskim medijima. Početkom maja u poseti je bio prvi čovek Kine, jedne od najuticajnijih zemalja sveta, Si Đinping, koji je tokom evropske turneje pored Beograda posetio još samo Budimpeštu i Pariz, dok je nemački kancelar Olaf Šolc boravio u prestonici Srbije 18. i 19. jula.
Inače, u aprilu je predsednik Vučić boravio u Parizu, gde je primljen s najvećim počastima, i to je bio 20. njegov i Makronov susret. Šef francuske države boravio je u Beogradu 2019, što je bila prva poseta nekog predsednika Francuske našoj zemlji posle 18 godina, pošto je prethodno dolazio Žak Širak 2001.
„To je dugo, predugo, konstatovao je te 2019, odmah po sletanju na beogradski aerodrom, koji je dat na koncesiju od 25 godina francuskoj kompaniji „Vansi“, predsednik Makron.
Usledili su nakon toga, kao što rekosmo, mnogobrojni susreti dvojice lidera, koji nikada nisu krili duboko međusobno razumevanje. Kako je rekao Vučić u Parizu, Makron je jedan od retkih zapadnih političara koji je uvek spreman makar da sasluša naše argumente. Uostalom, setimo se, jer je to bilo pre svega nekoliko meseci, lažna država Kosovo nije uspela da bude primljena u Savet Evrope (iako je to u Prištini već bilo viđeno kao gotova stvar). Između ostalog, i zbog rezervi zvaničnog Pariza prema toj ideji, a s obzirom na to da Aljbin Kurti i njegova kamarila nisu ni pomišljali da načine makar jedan konkretan korak ka formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO).
Kako je za Srpski telegraf nedavno rekla predsednica Odbora za spoljne poslove Skupštine Srbije Marina Raguš, mi smo danas zemlja koja je poštovana i na koju se gleda s uvažavanjem.
„Iznad svega, zbog dosledne borbe na očuvanju međunarodnog poretka zasnovanog na međunarodnim pravnim normama. Ovaj, na dobro izmenjen status Srbije u današnjem svetu, direktan je rezultat predanog rada predsednika Vučića, koji je mnogobrojne geopolitičke izazove (od)branio ličnim integritetom i istrajnošću u borbi za svet ravnopravnih, samostalnih i nezavisnih politika članica Ujedinjenih nacija. Zato je danas predsednik Vučić svetski lider čiji se glas sluša. Zahvaljujući njemu, Srbija je država na koju se računa. I, koja se, posle dužeg vremena, uvažava – istakla je naša sagovornica.
Predsednica Indije Dorupadi Murmu posetila je Beograd prošle godine (2023) početkom juna, ali ono što je kuriozitet to je da je Beograd, zapravo, bio njena prva zvanična poseta otkako je imenovana na funkciju predsednice Indije. Na zvaničnom nalogu na mreži X navela je da je otišla u poseti Surinamu i Srbiji i da je to njena prva zvanična poseta od imenovanja na ovu dužnost. Murmu je 4. juna posetila Surinam i pravo odatle došla u Beograd u dvodnevnu posetu.
Makronov dolazak u Beograd politički i ekonomski izuzetno je važan događaj za Srbiju, ali je važan i za nauku i prilika da se unapredi saradnja dve zemlje na polju veštačke inteligencije, izjavila je ministarka nauke Jelena Begović.
Ona je naglasila i da će polje veštačke inteligencije biti među temama na koje će biti stavljen fokus tokom Makronove posete.
