Na Trgu republike u Beogradu ponovo su u toku radovi, samo pet godina nakon velike rekonstrukcije. Centralni trg, koji je već doživeo nekoliko promena, sada će se suočiti sa još drastičnijim izmenama. Planirano je da se izgradi kružni tok sa satom u središtu, kao i da se Vasina ulica otvori za sve vozače, čime će se ukinuti ograničenja koja su do sada važila samo za taksiste i javni gradski prevoz. Ove promene postavljaju pitanje zašto se opet menja izgled jednog od simbola Beograda i kako se on kroz vreme transformisao.
Kocke na Trgu republike, postavljene 2019. godine s tvrdnjom da će trajati vekovima, sada se moraju ukloniti zbog propadanja podloge. Deo prostora biće asfaltiran, što izaziva zabrinutost među građanima. Arhitekta Bojan Kovačević objašnjava da nije problem u kvalitetu kocki, već u nepravilno pripremljenoj podlozi koja nije izdržala pritisak, što je dovelo do njihovog uleganja.
Kovačević naglašava da su postavljene sa najboljim namerama, ali očigledno bez potrebne tehničke pozadine. „Neka najbolja namera je sigurno postojala, ali očito bez tehničke pozadine koja je bila na nivou“, kaže on.
U središtu novog kružnog toka planira se postavljanje Beogradskog sata, koji gradski vlasti vide kao potencijalni novi simbol grada. Međutim, Kovačević smatra da to ne bi bilo ništa više od obične bandere sa znakom i naglašava da takvi simboli postoje širom Evrope, i da ne bi imali značaj za Beograd. On dodaje da je ovo mesto već preopterećeno saobraćajem i da će kružni tok verovatno biti izmenjen u budućnosti.
Pitanje je da li Trg republike treba da bude mesto za usporen ili ubrzan saobraćaj. Kovačević smatra da bi saobraćaj u centru grada trebao biti mirniji. On ističe da trenutna geometrija trga ne može podneti intenzivan saobraćaj, a problemi se već javljaju na drugim gradskim tačkama kao što je Slavija, gde se previše ulica sliva u jedan pravac.
U međuvremenu, Vasina ulica će biti otvorena za sva vozila, što takođe menja dinamiku saobraćaja. Stručnjaci se pitaju kakve će to posledice imati na Trg republike, koji je već pretrpeo mnoge promene tokom godina. Prethodna verzija trga, poznata kao pozorišni trg, bila je ograničena na pravougaoni prostor između Narodnog pozorišta i Narodnog muzeja. Tokom vremena, trg se širio, ali granice nikada nisu jasno definisane.
Kovačević dodaje da je jedan od glavnih problema to što se Trg republike ne može lako definisati svojim granicama. On smatra da je potrebno precizno odrediti granice prostora kako bi se postiglo bolje planiranje i korišćenje. „Dok se prostor ne definiše geometrijski, mislim da je to mesto za veliki javni objekat“, zaključuje on.
S obzirom na sve promene koje su se desile u kratkom vremenskom periodu, postavlja se pitanje kako će Trg republike izgledati za nekoliko godina. Građani su zabrinuti zbog stalnih rekonstrukcija i promena koje, čini se, ne donose dugoročna rešenja. Umesto toga, čini se da se problem rešava parcijalno, što dovodi do stalnog nezadovoljstva.
Ono što je jasno jeste da će Trg republike ostati jedan od ključnih tačaka u Beogradu, ali će mu biti potrebno više od površinskih promena da bi se postigla stvarna revitalizacija i funkcionalnost ovog važnog prostora. Sa Beogradskim satom u središtu, ostaje da se vidi da li će on postati simbol koji će grad ponosno predstaviti, ili će ostati samo još jedan prolazni eksperiment u nizu promena.
