Beograd, Novi Sad i Niš su gradovi u Srbiji koji prednjače po cenama kvadrata kako u starogradnji, tako i u novoizgrađenim objektima, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) u prvom polugodištu ove godine. Prosečna cena metra kvadratnog stana u starogradnji iznosila je 1.665 evra, dok je u novogradnji bila 1.767 evra.
Najviše prosečne cene starih stanova zabeležene su u Beogradu, gde se kvadrat prodavao po 2.160 evra, zatim slede Novi Sad sa prosečnom cenom od 1.945 evra po kvadratu i Niš sa 1.275 evra. Najjeftiniji stari stanovi upisani su u Zaječaru, gde je kvadrat bio 745 evra, dok je u Prokuplju i Kikindi bilo potrebno 670 evra za kvadrat.
U novogradnji takođe prednjače Beograd, Novi Sad i Niš, sa prosečnim cenama od 2.453 evra, 1.970 evra i 1.490 evra po kvadratu, redom. Od beogradskih katastarskih opština najveća cena je zabeležena na Čukarici, gde je kvadrat koštao 2.825 evra, dok je u Staroj Rakovici bilo oko 600 evra manje. Najjeftiniji stanovi su u prvom delu godine bili u Vranju, sa prosečnom cenom od 820 evra po kvadratu, dok je u Zaječaru vredeo 705 evra.
U prvom polugodištu 2024. godine, najskuplji kvadrat stana prodat je po ceni od 10.350 evra u Beogradu na lokaciji Beograd na vodi, dok je najveća suma izdvojena za stan u Beogradu iznosila 1,2 miliona evra. Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 3,2 miliona evra, dok je najskuplje garažno mesto plaćeno 73.000 evra na beogradskoj opštini Vračar. Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan je na Vračaru za 11.500 evra, a najviša postignuta cena poslovnog prostora je 3,1 milion evra.
Tržište nepokretnosti u Srbiji vredelo je 3,4 milijarde evra u prvom polugodištu 2024. godine, što predstavlja rast od 3,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. U ovom periodu ispisano je 60.154 kupoprodajna ugovora, što je neznatno povećanje od 0,2 odsto nego u prvom delu prošle godine. Cene stanova su porasle za 4,68 procenata godišnje, dok je zabeležen rast i u broju kupoprodajnih ugovora i u ceni kod stanova i oranica. Blagi pad broja ugovora zabeležen je kod kuća, ali je vrednost prometovanih nekretnina porasla. Najveći pad zabeležen je kod poslovnih prostora, sa smanjenjem broja ugovora za devet odsto i padom vrednosti prometa od 15 procenata međugodišnje.
Beograd je dominirao u prometu stanova sa udelom od 57 odsto u ukupnoj vrednosti prodatih stanova, dok je u prometu garaža učestvovao sa 69 procenata. Najviše novca za poslovni prostor utrošeno je takođe u Beogradu – 57 odsto, dok je polovina vrednosti ukupno prodatog građevinskog zemljišta takođe bila u prestonici. Vojvodina je prednjačila u vrednosti prometa njiva sa udelom od 69 odsto, kao i kod kuća sa 40 odsto učešća. Svaki drugi dinar dat za vikendice u Srbiji potrošen je u Vojvodini.
U Srbiji je u prvoj polovini ove godine cena u 85,8 odsto kupoprodajnih ugovora za nekretnine bila izražena u evrima, dok je dinar zastupljen sa 14 procenata. U odnosu na prethodnu godinu, zabeležen je oporavak kupovine nepokretnosti uz korišćenje kredita, sa osam procenata ugovora o prometu nepokretnosti finansirano kreditom, što je za jedan procentni poen više nego lane. Petina prometovanih stanova kupljeno je iz kredita, što je porast u poređenju sa 18 odsto prošle godine.
