Novi roman književnika, prevodioca i urednika Darka Tuševljakovića, pod nazivom “Karota”, objavljen je u izdanju beogradske izdavačke kuće Laguna. Ovaj roman je višeslojna drama pojedinca, koja istovremeno predstavlja adaptaciju mita o Edipu i psihološki portret lične i kolektivne drame tokom turbulentnih devedesetih godina na Balkanu.
U razgovoru za Euronews Srbija, Tuševljaković opisuje roman “Karota” kao knjigu o „prošlim životima“, naglašavajući da ovaj pojam ne treba shvatiti doslovno. „Kad kažem prošli životi, mislim na živote koji su na neki način grubo prekinuti, a mi smo onda prisiljeni da gradimo nove živote“, objašnjava autor. Ovaj koncept “prošlih života” oslikava iskustva generacija koje su odrasle u turbulentnom vremenu, osobito tokom devedesetih, kada su se temeljno menjale okolnosti i načini života.
Tuševljaković ističe da su generacije na Balkanu, posebno one koje su živjele tokom 90-ih, svedoci takvih „rezova“, kada se ceo svet iz temelja menja, a život odjednom postaje nešto sasvim novo. Autor se osvrće na događaje iz 1991. godine, kada su mnogi ljudi u ovom regionu doživeli kraj jednog života i početak drugog. „To je vreme koje je za mnoge bilo presudno, a ovaj roman se bavi ne samo tim trenutkom, već i pitanjem kako se danas sećamo tog vremena“, dodaje Tuševljaković.
Roman istražuje taj specifičan momenat u istoriji, koji nije samo ličan, već i kolektivni, duboko urezan u svesti svih onih koji su ga doživeli. U ovom delu, autor se bavi pitanjima identiteta, sećanja i trauma koje su ostale iza tih turbulentnih događaja. Kroz likove i njihove unutrašnje borbe, Tuševljaković prikazuje kako su ti “rezovi” oblikovali ne samo pojedince, već i čitave zajednice.
Jedna od ključnih tema romana je pitanje kako se nositi sa prošlošću i kako izgraditi novi život na temeljima koji su često nestabilni. U svetu gde se granice između ličnog i kolektivnog iskustva često prepliću, Tuševljaković poziva čitaoce da razmišljaju o svojim vlastitim “prošlim životima” i kako se ti životi reflektuju na sadašnjost.
Roman “Karota” se ne bavi samo događajima iz prošlosti, već i njihovim posljedicama koje se osećaju i danas. Tuševljaković istražuje kako se sećanje na te događaje može oblikovati kroz umetnost i literaturu, nudeći čitaocima priliku da preispitaju vlastita iskustva i percepcije. Autorova sposobnost da poveže lične priče sa širim društvenim kontekstom čini ovu knjigu relevantnom i važnom za razumevanje ne samo prošlosti, već i sadašnjosti i budućnosti Balkana.
“Karota” je, prema autorovim rečima, poziv na introspekciju i razmišljanje o tome kako se oblikuju naši identiteti u svetlu istorijskih događaja. To je i svojevrsni podsticaj za čitaoce da preispitaju vlastite životne puteve i kako su oni oblikovani kroz kolektivna iskustva i traume. U tom smislu, roman postaje ne samo književno delo, već i sredstvo za razumevanje složenosti ljudskih emocija i međuljudskih odnosa.
U zaključku, Tuševljakovićev roman “Karota” predstavlja značajan doprinos savremenoj književnosti na Balkanu. Kroz svoj višeslojni narativ, autor uspeva da dočara dubinu ljudske psihe i kolektivnog sećanja, pozivajući čitaoce da se suoče sa vlastitim prošlim životima i da istraže kako oni utiču na njihove sadašnje i buduće izbore. Ovaj roman je ne samo književno delo, već i važna refleksija o identitetu, sećanju i procesu izgradnje novog života usred promene i haosa.
