Predsednica Narodne skupštine Srbije, Ana Brnabić, osudila je tvrdnje predsednika Stranke slobode i pravde, Dragana Đilasa, nazvavši ih „budalaštinom“. Đilas je, naime, izjavio da je država kupila 12 aviona Rafal za 2,7 milijardi evra kako bi sakrila kupovinu jednog aviona Falkon vrednog 40 miliona evra. Brnabić je na društvenoj mreži X izrazila svoje čuđenje ovakvim izjavama, ističući da se radi o „zapanjujuće ograničenom mašinskom mozgu“.
Brnabić je naglasila da je Đilasova izjava besmislena, rekavši: „Nije ni čudo što je prvi novac stekao kad je počeo da se bavi politikom“, implicirajući da su njegovi politički počeci bili korumpirani. Takođe je dodala da bi Đilas, da je radio pošteno, ostao gladan. Ova izjava je dodatno pojačala tenzije između Brnabićeve i Đilasa, koji su u stalnom sukobu na političkoj sceni Srbije.
Osim toga, Brnabić je uporedila Đilasove tvrdnje sa onima da su vlasti osvojile organizaciju Ekspo kako bi srušile Sajam, naglašavajući da su pobedili Ameriku i Španiju, što smatra neosnovanom kritikom. „Kakvi su ovo likovi“, zaključila je Brnabić, što ukazuje na njeno nezadovoljstvo i frustraciju prema Đilasovim izjavama.
Đilas je, s druge strane, na društvenoj mreži X rekao da je predsednica parlamenta potvrdila da je Vlada Srbije, odnosno predsednik Aleksandar Vučić, tajno kupila avion Falkon za više od 50 miliona evra, skriveno od javnosti. On je tvrdio da je ova kupovina napravljena kako bi se prikrila prava svrha trošenja javnog novca kroz dil za kupovinu Rafala.
Ova situacija dodatno osvetljava političku napetost u zemlji, gde se opozicija i vlast međusobno optužuju za korupciju i loše upravljanje javnim resursima. Đilas, kao vođa opozicije, često kritikuje vladajuću stranku, dok se Brnabić i Vučić brane od ovih optužbi nazivajući ih neistinitim i politički motivisanim.
U kontekstu ovih izjava, važno je napomenuti da je kupovina aviona Rafal bila tema rasprava u Srbiji već neko vreme. Ova odluka je izazvala različite reakcije među građanima, s obzirom na to da su mnogi skeptični prema trošenju tolikih sredstava na vojne avione u vreme kada se suočavaju sa ekonomskim izazovima.
Pitanje transparentnosti u javnim nabavkama i trošenju budžetskih sredstava postaje sve važnije, a ovakve polemike dodatno doprinose sumnji u sposobnost vlasti da pravilno upravljaju javnim resursima. Brnabić je pokušala da umanji sumnje u vladu, ali Đilasove tvrdnje su dodatno podstakle raspravu o odgovornosti vlasti.
U narednom periodu, očekuje se da će se ovi sukobi nastaviti, dok opozicija nastavlja da kritikuje vlast zbog načina na koji upravljaju javnim novcem. Takođe, pitanje vojne opremljenosti i trošenja sredstava na odbranu u odnosu na civilne potrebe ostaje otvoreno, a građani će verovatno pažljivo pratiti kako će se situacija razvijati.
Kao što se može primetiti, ovo nije samo pitanje aviona, već i šireg konteksta političkog klimavljenja u Srbiji, gde se sukobi između opozicije i vlasti često svode na lične napade, a manje na konkretne političke programe i rešenja. U ovom trenutku, najvažnije je kako će se građani postaviti prema ovim pitanjima i kakve će odluke doneti na narednim izborima.
