BEOGRAD – Specijalni pedagog u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju Stevan Popović izjavio je danas da je u Srbiji u poslednje dve godine zabeležen pad broja usvojene dece. Tokom prethodnih godina, pre 2023. godine, prosečno se usvajalo oko 100 dece godišnje, dok je u 2023. godini taj broj gotovo prepolovljen. Popović je za Tanjug naveo da je u 2024. godini usvojeno samo 53 dece, dok je godinu dana ranije usvojeno 62.
Ovi podaci ukazuju na zabrinjavajući trend u oblasti usvajanja u Srbiji. Prema informacijama iz Ministarstva, trenutno 309 dece čeka na usvajanje, što dodatno naglašava potrebu za aktivnijim pristupom i podrškom ovoj temi. Proces usvajanja započinje podnošenjem zahteva Centru za socijalni rad, a da bi se zahtev odobrio, potrebno je ispuniti nekoliko kriterijuma.
Popović je istakao da smanjenje broja usvojene dece može biti rezultat različitih faktora, uključujući promene u društvenim normama, kao i složenosti procesa usvajanja. On je naglasio važnost informisanja potencijalnih usvojitelja o svim aspektima usvajanja, kako bi se povećao broj uspešnih usvajanja.
U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, proces usvajanja može biti dugotrajan i kompleksan. Osobe koje žele da usvoje dete moraju proći kroz niz procedura i ispuniti određene zakonske i emocionalne kriterijume. Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju radi na unapređenju ovog procesa, kako bi se olakšao put do usvajanja za zainteresovane porodice.
Osim toga, Popović je ukazao na značaj socijalnih radnika koji igraju ključnu ulogu u procesu usvajanja. Oni su ti koji procenjuju uslove i sposobnosti potencijalnih usvojitelja, kao i potrebe dece. Uloga socijalnih radnika je od suštinskog značaja za usmeravanje i podršku porodicama tokom celog procesa usvajanja.
Uprkos smanjenju broja usvojenika, postoji nada da će se situacija poboljšati. Popović je istakao da je potrebno raditi na povećanju svesti o usvajanju i njegovim prednostima, kako bi se više ljudi odlučilo na ovaj korak. Takođe, važno je pružiti podršku i resurse porodicama koje se odluče na usvajanje, kako bi se osiguralo da su deca koja se usvajaju smeštena u stabilne i ljubavne sredine.
Država je već prepoznala važnost ovog pitanja i radi na različitim inicijativama kako bi se poboljšala situacija. Planovi uključuju organizovanje radionica, informativnih kampanja i pružanje dodatnih resursa za porodice koje razmatraju usvajanje. Takođe, postoji potreba za unapređenjem zakonskog okvira koji reguliše usvajanje, kako bi se olakšao pristup ovom procesu.
Ukoliko se nastavi trend smanjenja broja usvojenika, moguće je da će to imati dugoročne posledice na decu koja čekaju na usvajanje. Svako dete zaslužuje da odrasta u porodici koja će mu pružiti ljubav i podršku, a usvajanje može biti rešenje za mnogu decu koja nemaju stabilnu porodicu.
Kako bi se ostvarili ovi ciljevi, važno je da se svi relevantni akteri – od državnih institucija do nevladinih organizacija – ujedine i rade zajedno na jačanju sistema usvajanja u Srbiji. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti bolje uslove za decu koja čekaju na usvajanje i obezbediti im bolju budućnost.
U svetlu svih ovih informacija, jasno je da je potrebno više pažnje i resursa posvetiti procesu usvajanja, kako bismo obezbedili da nijedno dete ne ostane bez porodice.
