Hiljade umetnika iz Velike Britanije zatražilo je od kompanije „Kristis“ da otkaže aukciju pod nazivom „Augmented Intelligence“, koja je posvećena prodaji umetničkih dela kreiranih pomoću veštačke inteligencije (AI). Umetnici smatraju da tehnologija koja stoji iza ovih dela predstavlja „masovnu krađu“ njihovog kreativnog rada. Ovaj zahtev dolazi u vreme kada se sve više raspravlja o etici i legalnosti korišćenja veštačke inteligencije u umetnosti.
Aukcija je zakazana za 20. februar i obuhvata 20 umetničkih dela čija se vrednost kreće između 10.000 i 250.000 dolara. Među umetnicima čija će dela biti izložena su i Refik Anadol, poznat po svojim digitalnim instalacijama, i Harold Cohen, pionir u korišćenju računara u umetnosti. Ova aukcija izazvala je burne reakcije u umetničkoj zajednici, naročito zbog načina na koji veštačka inteligencija koristi postojeće umetničke radove za generisanje novih dela.
U pismu upućenom kompaniji „Kristis“, umetnici su izrazili svoje zabrinutosti i pozvali na otkazivanje aukcije. Pismo je prikupilo više od 3.000 potpisa, uključujući i poznate umetnike kao što su Karla Ortiz i Keli Makernan. Ove umetnice su tužile kompanije koje koriste alate za generisanje slika, smatrajući da su njihovi radovi korišćeni bez odobrenja. Ovaj slučaj otvara pitanja o autorskim pravima i legalnosti korišćenja umetničkih dela u obuci AI modela.
Tehnologija veštačke inteligencije, koja se koristi za generisanje umetničkih dela, često se oslanja na analizu i prepoznavanje stilova i obrazaca iz postojećih radova. Kritičari tvrde da ovakav pristup može dovesti do plagiranja i nepoštovanja autorskih prava. Umesto da se stvara originalno delo, AI često kombinuje i transformiše postojeće radove, što može biti problematično u kontekstu umetničkog izražavanja i prava umetnika.
S obzirom na to da je umetnost oduvek bila predmet interpretacije i inspiracije, pitanje je gde se povlači granica između inspiracije i plagijata. Veštačka inteligencija može da stvara dela koja su vizuelno privlačna, ali mnogi umetnici smatraju da ona ne može zameniti ljudsku kreativnost i emocije koje stoje iza umetničkog stvaralaštva.
Osim etičkih i pravnih pitanja, postoji i tehnološki aspekt koji se mora razmotriti. Kako se AI alati razvijaju, tako se i njihova sposobnost da generišu umetnost poboljšava. To dovodi do sve većeg broja dela koja se prodaju kao „umetnost“, a koja su zapravo rezultat algoritamskog procesa, a ne ljudskog dodira. Umetnici se bore da pronađu svoje mesto u ovom novom pejzažu, gde se njihovi radovi mogu koristiti bez njihovog odobrenja, dok se istovremeno suočavaju sa sve većom konkurencijom iz sveta veštačke inteligencije.
U ovom kontekstu, aukcija „Augmented Intelligence“ postaje simbol šire debate o budućnosti umetnosti u doba tehnologije. Mnogi umetnici strahuju da bi uzlet veštačke inteligencije mogao da ugrozi njihov rad i vrednost umetnosti kao takve. Umetnost je često bila sredstvo za izražavanje ljudskih emocija, iskustava i perspektiva, a umetnici se pitaju da li AI može ikada zameniti tu duboku ljudsku povezanost.
Zbog svih ovih pitanja, poziv umetnika na otkazivanje aukcije „Kristis“ ukazuje na potrebu za regulacijom i jasnim pravilima kada je u pitanju korišćenje veštačke inteligencije u umetnosti. Potrebno je uspostaviti dijalog između umetnika, tehnoloških kompanija i pravnika kako bi se obezbedila zaštita prava umetnika i očuvala autentičnost umetničkog stvaralaštva u svetu koji se brzo menja. U narednim mesecima, sigurno će biti još rasprava o ovom važnom pitanju, dok se umetnost i tehnologija nastavljaju razvijati ruku pod ruku.
