Predsednik Srbije Aleksandar Vučić večeras je gostovao na TV Hepi. U emisiji „Ćirilica“, razgovarao je s novinarom Milomirom Marićem.
Ovo je bio prvi intervju predsednika Vučića nakon tragedije u Novom Sadu, kada je došlo do pada stare nadstrešnice na Železničkoj stanici u kojoj je poginulo 14 ljudi.
Predsednik je prvo izrazio saučešće porodicama stradalih.
– Nakon užasne tragedije koja je potresla svakog normalnog i pristojnog čoveka u našoj zemlji, još jednom želim da izrazim saučešće porodicama stradalih i verujem da govorim u ime cele Srbije. Svi se molimo za život onih koji su teško povređeni i nadamo se da će uz pomoć lekara i Božije pomoći, moći da prevaziđu teške povrede koje su ih zadesile.
– Kada se ovakve tragedije dogode, nacija i država, zemlja, uvek kao porodica i pristojni ljudi uvek se ujedine. Pristojni ljudi u tuzi ne traže glave ničije, traže da snažno zagrljeni kao porodica iz svega izađu, zajedno brinući o onima koji su pretrpeli najveću bol, tešeći ih, nadajući se da se ovo više nikada ne ponovi. Naša pomoć i podrška žrtvama, i odgovornost, koja mora da bude krivično pravna.
– Svakojakih sam se gluposti naslušao. „To je zato što su radile kineske kompanije, ko je to radio…“. Suština je da se izbace kineske kompanije i to je smešno. Doneo sam papir da vam pokažem, 2009. godine, 20. avgusta, Mlađan Dinkić, aneks broj 1 tog sporazuma između Srbije i Kine, potpisuje Mlađan Dinkić, Aleksićev šef kad su nas lagali za onih 1.000 evra koje će da podele. Đilasov potpredsednik danas, oni kojima su usta i koji na najglasniji način izgovaraju reči prekora, koji ih nisu kritikovali za to već smatraju da je dobro to što su uradili. Samo da znaju ljudi da su oni koji su to uradili, ne mi.
– Da li je tu pogrešio neki institut, zavod, ustanoviće sud. Važno je da usledi kazna da bi to bio nauk i opomena svakome da u budućnosti mora da se vodi računa i sa mnogo više pažnje pristupa poslu. Ne možemo više da izgubimo ni jednog deku ni jedno dete.
– Ova tri dana su bila veoma teška za svakoga od nas. Suočio sam se sa mnogo lošim osobinama kod ljudi, čak i oni koji su mi dragi. Kako je prošao jedan dan, i kako krene hajka na društvenim mrežama, organizovana i orkestrirana u regionalnim medijima i kada dođe teško vreme i kada ta hajka krene, ljudima strah neretko kalja obraz i u tom strahu su spremni na sve. Jedni da odagnaju opasnost od sebe, drugi da nađu krivca da ne izgube poziciju… To sam slušao od biznismena kojima je Vesić smetao jer nikad nisu bili zadovoljni njegovom nesvrsishodnošću prema njima.
– Postavim pitanje koga da hapsim, kažu nekoga iz organizacije koja je pomagala ljudima, da se nađe krivac, tuci po njemu i ceo narod će da bude zadovoljan i tako dalje. Čekaj, izabrali ste me za predsednika da bih ja nekom nevinom stavljao teret 14 poginulih ljudi. Vi mene ne poznajete, možda ste me precenili u smislu političkog opstanka, ali ste me potcenili u ljudskom smislu. Da vodim hajku protiv ljudi da bih spasavao svoje rejtinge, pre bih se ubio nego to radio. Ne znam iskreno da vam kažem ko je tačno kriv, svako prebacuje na drugog u svom lancu.
– Rekao sam „on je takav, emotivan, ali veoma obrazovan i mnogo od njega može da se nauči“. Bolji je i on čovek nego što sebe hoće da predstavi u nekom trenutku. Ne mislim da je to opravdanje, svaki dan programi i ulice su oblepljeni mojim fotografijama da sam ne znam šta uradio. On će biti tu u stranci gde sam i ja, nastavićemo zajedno da radimo, i borićemo se zajedno. A ovo je način da pokažete odgovornost kakva nije bila poznata u srpskoj politici ranije, i neki koji uzvikuju hoćemo ubice, ovakvi onakvi, nikad ostavku nisu podneli za mnogo gore stvari. Odustajanje od suvereniteta, puštanje albanskih terorista, ćutanje na desetine naših ubijenih na 17. mart i 30 naših crkava i manastira uništenih, uništenje Srbije i Crne Gore i da na kraju Kosovo dobije nezavisnost. Neću da vam govorim o Kontrastu sa 8 mrtvih, ovde u svemu tome nema korupcije, već greške struke. A sve ono što su izgoreli mladi ljudi u Novom Sadu sve je to bila korupcija, zinuli za parama.
– O medijskoj hajci iz regiona
– Uvek su Šolakovi i Đilasovi mediji. Oni koji to nisu jasno je što to rade. nešto drugo njih brine, to što nisu uspeli Srbiju da unize, da je bace na kolena iako su član EU i NATO-a, nisu uspeli da je uruše već vide da Srbija brže napreduje od njih. Stotinama godina su bili ispred nas, naš rast je danas mnogo brži nego njihov. Kod nas je prosečna plata bila 329, kod njih 850, dva i po puta. Danas je 1,55/1 i to će se smanjivati. Kada oni budu imali 1.550, mi ćemo imati značajno preko 1.100 prosečnu platu. Ni ta razmera im se neće zadržati, pri tom je naš dug prema BDP značajno niži od njihovog, ali oni su veoma uspešna zemlja i želim im uspeh i srećan sam što mi nemamo tu vrstu frustracije i kompleksa kakvu oni imaju prema nama. Ja sam potomak nekog koga su oni ubili u 1. svetskom ratu. Ja kuće nisam spaljivao nikome, a oni su celoj porodici Vučić spalili kuće. Sve kuće Vučića su spalili. Ja razumem zašto oni to rade. Da iskoriste svaku priliku da me optuže.
– Tražimo stvarne krivce, ne pronalazimo krivca u teorijama zavere. Borba za pravdu nije ono što nam se zbivalo ’45. Koliko smo najboljih i najvrednijih se otarasili pozivajući se na pravdu. Prema tome, mene nemojte da svrstavate u četnike, partizane, pošto sam ja samo Srbin. Bez prava na odbranu, argument, bilo šta. Jedni mi govore da sam izdajnik, drugi da sam đubre jer ne priznajem nezavisno Kosovo. Jedni te isti ljudi mi kažu da uništavam evropsku budućnost Srbije, drugi da sam izdajnik jer nisam skočio da se vidim sa Lavrovom 10 puta. Neretko je reč, ne uvek naravno, poštovanje za svako drugačije mišljenje mora da postoji, neretko je reč o talogu društva, koje ne biste saslušali ni po jednom pitanju, ali napadnu svakoga i to će biti sve teže za svakoga u svetu. Danas si strašno popularan što veću glupost izgovoriš na društvenim mrežama.
– Ovo je težak udarac psihološki za zemlju. Mi 14 ljudi ne možemo da vratimo, nepodnošljiv udarac za njihove porodice i za celu zemlju, zato moramo da izguramo sve što smo planirali. Ovo je samo početak ostavki. Važno je da se ustanovi krivična odgovornost, ali zemlja mora da ide napred. Imam nemoguć strah kako ćemo da uradimo sve do 2026. jer znam u kakvom smo paklu sad. Nema sad tog majčinog sina koji će bilo koji papir da potpiše.
– Ne treba nam izvinjavajući faktor zato što mi ništa ni od koga ne krijemo. Ja se ne dodvoravam onima koji su na ulici, to nikad nisam radio. Na hajku i na harangu ne reagujem. Mi ovo radimo jer nam je važno da krivci budu kažnjeni. Kako da odemo u jednu porodicu i kažemo „izgubili ste dete a niko nije kriv“, nemoguće je. Krivci moraju da budu pronađeni. A to ne radimo da bismo dali nekome nečiju glavu ili krv, već zato što je to pravda i suština postojanja ljudskog roda. Tu pravdu ne donosite na ulici, ne preki sudovi i oni koji misle da mogu da rade šta hoće.
– Sto puta sam im rekao „zaboravite na te priče“. Mene morate da ubedite u to a ja neću, ne pada mi na pamet. Ova zemlja mora da ima ozbiljnu vladu, a ne onakvu kakvom ste je vi napravili, zemlju kriminala, u kojoj ste otpustili radnike fabrika. Zato ja nudim rešenje, idemo pred narod na vaš zahtev. Ukoliko 50 odsto građana kaže da je saglasno sa tim, tog dana podnosim ostavku. Ja da budem predsednik Srbije, a da nemam podršku naroda – ni dan neću. Ne treba da se krijete ko Pajtić sa tašnicom, do poslednjeg dana sa 4 odsto. Za nas je ključno pitanje – pod 1. pravda, i pod 2. hoćemo li da nastavimo modernizaciju zemlje, imamo li snage za to ili nemamo. Srbija ja mislim da ima snage i da mora da nastavi sebe da menja i da napreduje, da se gradi, da mora da dalje ide sa svojim investicionim rejtinzima, povećavanjima plata, Srbija to mora da uradi. Ljudi misle da je to nepovratno što je urađeno i da ne može da ide na lošije, verujte mi da može, vratite one prethodne da vlast i videćete da može.
– Ne umeju da rade, da napišu nešto, ne umeju da oforme ni opštinske odbore, ništa ne umeju da urade. Da nema ove nesreće, ničim se ne bi bavili. Kad nisu nesreće i tragedije, tad je uživanje „Vučiću pederu“ na stadionu, i to je sve.
– O izborima u Americi
– Ne znam ko će da pobedi, mala je margina. Tramp je imao izuzetno uspešnu kampanju, bolju nego Kamala Haris, poslednja tri dana ne mislim da je najbolji posao obavio. Da li je imao dovoljnu prednost, ja i dalje mislim da je imao malo bližu prednost pobedi. Uveren sam da će Kamala da ima veći broj glasova, i Klinton je imala značajno veći broj glasova.
– Može da se dogodi da ovi izbori donesu mir ili produžetak rata koji bi nas odveo u 3. svetski rat – rekao je Vučić, govoreći o izborima u Americi.
– Izrael ima svoje, plus američka podrška. Ne zaboravite da Izrael ima 6 bombardera. Ukoliko Iran uzvrati Izraelu, a najavljuje to, moja pretpostavka je da je moguće da ukoliko pobedi Kamala, da bi Džo Bajden kao ubeđeni cionista, želeo da ostane upamćen da je on uništio Iran, ukoliko bi pobedio Tramp, pitanje je zašto Trampu ne bi odgovarali da to Bajden uradi, inače Tramp je izuzetno anti-ratno orijentisan bio. Amerika ima oko 48 odsto vojnih efektiva sveta, Rusija ima neuporedivo snažniju armiju, nego što je njena ekonomska, populaciona i politička snaga i moć. Nije mala, ali vojna moć je značajno veća, i Rusija je tu uvek u dve ili tri svetske sile neprikosnovena. Amerika, Rusija i Kina. Neće Tramp moći da zaustavi to. Ja mogu već da pretpostavim šta je Trampova ideja. Pametna je ideja strateški, ali teška, da razdvoji Rusiju i Kinu. Taktički mislim da će ideja da bude nešto drugačija. Da će da ako pobedi, što je pod velikim znakom pitanja, da pokuša da posvađa Rusiju i Kinu, jer zna da mu je Kina glavna prepreka, i pokušaće Ruse polako da privlači kroz mir, kroz druge odnose.
– Tu ima rešenja za njih, ali se plašim da bi to Srbiju uvelo u vrzino kolo. Potrudiću se za dve godine da osiguram sigurnu većinu za budućnost. Ja sam slušao ovo od ljudi iz svoje stranke, neke sam pozvao i rekao hajde malo se zaustavite. Budite ljudi kad je teško. Nemojte da radite ono što ne najlakše i što se očekuje. Hajde skloni se iz čopora i budi čovek. Ja nudim, ponoviću, savetodavni referendum ovima drugima, a što se tiče mojih ljudi… Jedno je savetodavni referendum, a drugo rešenje koje prizivaju svaki dan, a tiče se mene. Morate mene da ubijete. Treće rešenje za vas ne postoji. Neće vas spasiti poraza na izborima ni odlazak Vučevića, ni Ane,
