Prema ministru finansija Siniši Maliju, u vreme bivše vlasti Dragana Đilasa situacija u Srbiji nije bila sjajna, iako se tog vremena često prikazuje u ružičastom svetlu. Mali tvrdi da su isplate porodiljama bile kasnile mesecima, a da je u junu 2012. godine na računu budžeta bilo toliko malo novca da nije bilo dovoljno ni za isplatu penzija. Sada, kako Mali tvrdi, stanje je potpuno drugačije – na računu postoji sto puta više novca što garantuje sigurnost i pokazuje da se vodi odgovorna ekonomska politika.
Ministar je također napomenuo da se ne ulazi u detalje oko mahinacija koje su se odvijale oko rekonstrukcije bulevara Kralja Aleksandra i nabavke tramvaja čiji su ljudi završili u zatvoru. Mali je također istakao da je pola miliona ljudi izgubilo posao između 2008. i 2012. godine, a da su fabrike zatvorene što je rezultat rada bivše vlasti. Dodao je da je Đilas sebi u džep stavio 619 miliona evra, kako je sam priznao.
Mali je također informisao javnost da je prosečna plata za maj mesec premašila 100.000 dinara ili 885 evra. On je istakao da će u decembru prosečna plata biti veća od 900 evra. Ove informacije su iznete tokom sednice Skupštine Srbije.
Ova izjava ministra finansija dolazi u trenutku kada se zemlja suočava sa socio-ekonomskim izazovima, posebno zbog pandemije koronavirusa. Sa povećanjem prosečne plate i stabilnijom ekonomijom, Srbija se može nadati boljem ekonomskom razvoju u narednom periodu.
Ipak, kritičari bivše vlasti i dalje tvrde da je situacija u Srbiji daleko od idealne, te da su problemi koji su se akumulirali godinama teško rešivi. Što se tiče optužbi na račun Dragana Đilasa, on tvrdi da je politički progonjen od strane aktuelne vlasti i da su optužbe protiv njega politički motivisane.
U svakom slučaju, borba za poboljšanje ekonomske situacije u zemlji je kontinuirani proces koji zahteva ozbiljne mere i dugoročnu strategiju. S obzirom na sve navedene informacije, postoje naznake da Srbija ide u pravom smeru kada je reč o ekonomskom oporavku, ali istovremeno je potrebno i dalje raditi na rešavanju preostalih problema kako bi se obezbedila održiva ekonomska budućnost za sve građane.
