Prema najavi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), Srbija će se suočiti sa naglim padom temperatura koji će se kretati i do -7 stepeni Celzijusovih. U cilju zaštite građana, na snazi je žuti meteoalarm koji se odnosi na celu zemlju. Ovakve temperaturne oscilacije najviše će pogoditi kardiovaskularne bolesnike, koji treba da budu posebno oprezni i da preduzmu preventivne mere, kako ističe dr. Petar Seferović.
Dr. Seferović naglašava da iako zdrave osobe ne bi trebale da imaju problema sa ovim promenama vremena, kardiovaskularni bolesnici su najugroženiji. Hladnoća može izazvati bolove u grudima, especially kada se kombinira sa fizičkom aktivnošću ili prejedanjem. Osobe sa srčanim problemima trebaju biti svesne rizika i izbegavati izlaganje hladnoći bez adekvatne zaštite.
Slične stavove deli i doktorka Biserka Obradović, koja naglašava da nagle promene vremena mogu značajno opteretiti organizam, uzrokujući preznojavanje i gubitak tečnosti, što može dovesti do pada krvnog pritiska kod osoba sa hroničnim bolestima. Ove promene su posebno opasne jer mogu izazvati šlog ili infarkt.
Osim kardiovaskularnih bolesnika, na temperaturne oscilacije reaguju i psihijatrijski bolesnici. Promene vremena mogu dovesti do pojačanog lučenja hormona stresa, što utiče na njihovo raspoloženje i može pogoršati simptome bolesti. Stoga je važno da se pacijenti konsultuju sa svojim lekarom o eventualnim promenama u terapiji.
Plućni bolesnici, poput astmatičara, takođe su ugroženi. Povećana vlažnost vazduha može izazvati poteškoće u disanju, dok toplotni udar može nastati usled prekomernog oblačenja u kombinaciji sa visokom temperaturom. Stručnjaci savetuju da se prati vremenska prognoza i održava optimalna temperatura u zatvorenim prostorima.
Osobe sa reumatskim oboljenjima često se suočavaju sa bolovima u zglobovima i sinusima tokom vremenskih promena. Osećaj pritiska i intenzivniji bolovi mogu se pojaviti zbog naglih promena atmosferskog pritiska, što zahteva fizičku aktivnost i upotrebu toplih obloga.
Meteoropate, koji snažno reaguju na promene vremena, takođe trpe posledice. Kvalitetan san i tehnike relaksacije su ključne za smanjenje stresa i poboljšanje opšteg stanja.
Deca i stariji su posebno osetljivi na ovakve promene, jer nagle temperaturne oscilacije mogu izazvati hormonski disbalans, razdražljivost i smanjen imunitet kod dece. Brza reakcija na simptome prehlade i pravilno oblačenje su od suštinskog značaja za njihovo zdravlje.
U svetlu ovih informacija, važno je preduzeti preventivne mere i obratiti pažnju na zdravstvene tegobe koje se mogu javiti usled naglih promena vremena.
