U Beogradu se nastavlja rasprava o događajima koji su obeležili nedavne proteste, posebno incidentu koji je izazvao paniku među učesnicima. Za vreme protesta koji je organizovan u Ulici Kralja Milana, pojavile su se glasine o upotrebi zvučnih topova, što je izazvalo podeljene stavove među medijima, političarima i javnosti. Dok neki tvrde da su zvučni topovi korišćeni, drugi to demantuju, što dodatno zbunjuje javnost. Ova situacija nije nova u političkom pejzažu Srbije, gde se optužbe i odbrana često prepliću, a emocije su visoke.
U emisiji Euronews Region, marketinški stručnjak Nebojša Krstić i politički analitičar Đorđe Vukadinović diskutovali su o budućnosti studentskih protesta i njihovim posledicama. Krstić je ukazao na to da su neki mediji i opozicioni lideri preterali s temom zvučnog topa, sugerišući da bi vlastima odgovaralo da protest prođe mirno, bez incidenata. Njegova analiza ukazuje na to da su događaji u Beogradu više odraz očekivanja i gneva građana nego stvarnog incidenta koji je izazvan od strane vlasti.
Krstić je takođe napomenuo da su se u javnosti pojavili različiti izveštaji i tvrdnje koje su se pokazale kao netačne. On je istakao da su neki od izveštaja, koje su potpisali stručnjaci, bili netačni, kao u slučaju kada je jedan poznati političar izneo podatke o zvučnom topu koji se ispostavio kao pogrešan. Prema njegovim rečima, priča o zvučnom topu može biti skretanje pažnje od stvarnih problema i neuspeha koji su se dogodili tokom protesta.
S druge strane, Đorđe Vukadinović nije se složio s Krstićem, tvrdeći da su protesti zapravo predstavljali eksploziju narodnog nezadovoljstva i gneva prema trenutnoj vlasti. On je naglasio da je tema zvučnog topa došla u fokus kao rezultat događaja, a ne kao deo medijske kampanje. Vukadinović je ukazao na trenutak kada se incident dogodio, naglašavajući da se to desilo tokom odavanja počasti, kada je većina prisutnih bila u tišini, što dodatno komplikuje situaciju za one koji su potencijalno izazvali incident.
Iako su neki pokušali da minimizuju značaj događaja, Vukadinović veruje da su motivi za izazivanje panike bili namerno odabrani kako bi se smanjila težina poruke koju su protesti nosili. On je izrazio sumnju u motive onih koji su izazvali incident, sugerišući da je možda postojala snaga unutar vlasti koja nije želela da stvari prođu mirno.
Krstić je, s druge strane, naglasio da je protest bio bez jasne političke artikulacije i vođstva. Prema njegovim rečima, okupljeni su bili ljudi različitih stavova, ali je bilo i onih koji su došli da izazovu incidente. On je kritikovao opoziciju, tvrdeći da nije jasno stala iza protesta, već je došla „kriomice“, bez jasnog vođstva i poruke.
Protesti u Beogradu takođe su ukazali na širu sliku političkih tenzija u Srbiji. Krstić je primetio da su prethodni protesti imali jasnu političku artikulaciju, dok današnji pokret deluje kao da nedostaje jasna ideja i vođstvo. On je ukazao na to da su protesti tokom devedesetih godina imali jasne lidere i ciljeve, dok današnji protesti liče na haotične skupove bez konkretnih zahteva.
U zaključku, situacija oko protesta u Beogradu i dalje ostaje složena, s različitim interpretacijama i analizama događaja. Dok jedni vide proteste kao izraz nezadovoljstva, drugi ukazuju na nedostatak političke artikulacije i vođstva. U svakom slučaju, ovaj incident dodatno je produbio podelu među građanima i političkim akterima, ostavljajući pitanje o budućnosti protesta i njihovim posledicama otvorenim.
