Prepune čekaonice domova zdravlja slike su koje vidimo ovih dana. Do sada je zabeleženo 8000 zaraženih od respiratornih infekcija sličnih gripu. Najčešće su pogođena deca predškolskog i školskog uzrasta. Koji virusi sada vladaju i zbog čega imamo sve više zaraženih od velikog kašlja, u intervjuu za BLIC TV odgovara specijalistkinja za infektivne bolesti Eleonora Gvozdenović. Broj pacijenata u domovima zdravlja sve je veći, a dnevno se pregleda i do 200 predškolske i školske dece. Koji virusi su sad aktuelni? – Svake godine broj respiratornih infekcija raste tokom jeseni i svake godine počne da se beleži broj respiratornih infekcija sredinom septembra. Ti napadi, odnosno epidemije respiratornih infekcija tokom jeseni svake godine nisu isti, nekih godina su blaže, nekih godina su jače, nekad može da se desi da je ovo jedna od tih godina kada imamo veći broj infekcija, da se desilo da smo sada u tom nekom uzlaznom talasu ili na vrhu nekog talasa. Što se tiče virusa koji cirkuliše, to su uglavnom uobičajeni virusi, nema ništa naročito, sem korone koja nam je došla pre tri godine, tako da je i ona jedna od tih infekcija koje nemaju pretežak tok u ovoj fazi. Broj zaraženih od velikog kašlja takođe je sve veći, čak je i u Hrvatskoj zabeležen najveći broj zaraženih u poslednjih 40 godina? Šta je uzrok tome? – Što se tiče velikog kašlja, sva deca su vakcinisana protiv njega i vakcinacija počinje u najranijim mesecima života, tako da bi trebalo da svi oni budu vakcinisani i da ne obole od velikog kašlja. Međutim, dešava se da soj bordetele ne bude svaki put isti, tako da može da dođe do takozvanog proboja imuniteta, a zašto se to desilo ove godine, ne bih umela da vam kažem. Međutim, pretpostavljam da se ipak radi o nedovoljnoj vakcinaciji. Pa sada veliki kašalj nije preterano teško oboljenje, iako on traje jako dugo – šest do osam nedelja. Ima svoje faze – fazu lakog kašlja, fazu zacenjivanja kada se oboleli bude u toku noći zbog tog nadražajnog kašlja, ali to je oboljenje za koje nema nekog jako efikasnog antibiotika. Antibiotici koji se daju u toku velikog kašlja na izvestan način ublažavaju bolest, međutim, ne utiču na sprečavanje bolesti i na zaustavljanje bolesti. Veliki kašalj je jedino opasan za nedonoščad, novorođenčad tako da, kada su u pitanju ta mala deca, naročito do tri meseca života, kada dolazi do prve vakcinacije, najbolje da se ne ide u posete ukoliko se kašlje. Kako lečiti respiratorne infekcije, kada je vreme za antibiotike? – Vreme za antibiotike je onda kada lekar proceni da treba da ga da. Ukoliko lekar ne proceni da treba da da antibiotik, on će sigurno reći pacijentu da treba da dođe za dva tri dana na kontrolu, kada će ponovo da proceni da li treba da se da antibiotik ili ne. To su uglavnom neke lakše, virusne infekcije, na koje antibiotici ne deluju. Smatram da se antibiotici prepisuju previše, ali ne baš u onoj meri kako se govori. Ali se vrlo često dešava da lekari daju antibiotik prevencije, u smislu da se ne desi super-infekcija, da na tlu neke virusne infekcije se razvije bakterijska. Ali svejedno, ukoliko se kontroliše, ukoliko se dolazi na kontrole, onda će to da se proceni na vreme i da se reaguje. Nekako smo skloni da prehlade izdržimo „na nogama“. Da li je to dobar način? – Verovatno je to uobičajeni način i verovatno da taj način nije loš jer, kada to postane teže, onda više nismo u stanju da budemo na nogama i treba da se obratimo nekome ko će biti u stanju da proceni šta tu dalje treba da se radi. Šta je prevencija i na koji način ojačati prirodni imunitet? – Znate, od respiratornih infekcija moramo da obolevamo i od njih obično svi obolimo nekoliko puta godišnje a oni koji su u kontaktu sa malom decom oni obolevaju još češće. Tu ne postoji neka specijalna prevencija sem adekvatnog ponašanja. Kada se razgovara, treba biti na određenom rastojanju od svih osoba, a ne samo od onih koje su bolesne. Ne treba se suviše izlagati ekstremnim ni hladnoćama ni toplotama. Treba voditi računa da se dovoljno jede, dovoljno spava i da se vodi taj neki higijenski život.
