Dekan Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, Aleksandar Cvijetić, izjavio je danas da je dobro što nacrt zakona o zabrani iskopavanja litijuma nije usvojen, jer bi to značilo i zabranu rudarenja što ne postoji ni u jednoj drugoj državi. On je istakao da struka ne sme da se povuče od problema i rizika koji se javljaju kod novih projekata, ali da to nije razlog za odustajanje već je potrebno postaviti granice prihvatljivosti.
Cvijetić je naglasio da su argumenti koji podržavaju zabranu iskopavanja litijuma povezani sa preradom, te da se korišćenjem prerađevina opravdava nedostatak istraživanja litijuma. On je uporedio situaciju sa litijumom sa vožnjom avionom ili kupovinom automobila, ističući da se ne treba odustati od tih aktivnosti zbog mogućih rizika.
Zakon o zabrani iskopavanja litijuma izazvao je velike kontroverze u Srbiji, jer je litijum ključna sirovina za proizvodnju baterija za električne automobile, a Srbija ima velike rezerve ovog minerala. Protivnici zakona tvrde da bi takva zabrana bila neopravdana i nepovoljna za ekonomiju zemlje, dok zagovornici smatraju da je neophodno zaštiti životnu sredinu i prirodne resurse.
Iz Ministarstva rudarstva i energetike istakli su da je potrebno doneti odluku o eksploataciji litijuma na osnovu stručnih analiza i sagledavanja svih aspekata, kako bi se obezbedilo održivo korišćenje ovog resursa. Takođe, naglašavaju da je potrebno pažljivo balansirati između ekonomskih interesa i zaštite životne sredine.
Srbija, kao zemlja sa bogatim rudnim resursima, suočava se sa naglim prilivom stranih investicija u oblasti rudarstva, što donosi brojne mogućnosti ali i izazove. Neophodno je da država i stručnjaci zajedno rade na definisanju jasnih pravila i propisa kako bi se obezbedilo održivo korišćenje mineralnih resursa, uz poštovanje ekoloških standarda i zaštite prirode.
Cvijetić je istakao da je važno da se struka uključi u ovakve procese donošenja odluka kako bi se obezbedio adekvatan pristup problemima i rizicima. On je naglasio da je potrebno da se posmatraju sve strane problema i da se donose odluke na osnovu činjenica i sa ciljem očuvanja prirode i zaštite životne sredine.
Uz to, Cvijetić je istakao da je neophodno obezbediti transparentnost u procesu donošenja odluka o eksploataciji litijuma, kako bi se izbegle eventualne zloupotrebe i korupcija. On je pozvao na saradnju državnih institucija, univerziteta, stručnjaka i civilnog društva kako bi se postigao najbolji mogući rezultat u ovoj važnoj oblasti.
Srbija se nalazi pred važnim izazovima kada je u pitanju eksploatacija litijuma i drugih mineralnih resursa, te je neophodno da svi akteri zajedno rade na pronalaženju održivih rešenja koja će doneti koristi za ekonomiju zemlje, ali istovremeno sačuvati prirodu i životnu sredinu. Stručnjaci poput Cvijetića imaju ključnu ulogu u definisanju pravaca razvoja ovih projekata, te je važno da njihov glas bude čut i uvažen u donošenju ključnih odluka.
Konačno, važno je naglasiti da je potrebno postići balans između ekonomskih interesa i zaštite životne sredine prilikom donošenja odluka o eksploataciji mineralnih resursa. Dekan Cvijetić i stručnjaci poput njega igraju ključnu ulogu u ovim procesima, te je važno da njihova stručnost i iskustvo budu iskorišćeni na najbolji mogući način kako bi se obezbedio održiv razvoj i zaštita prirode u Srbiji.
