Veliki broj ljudi se danas sa nostalgijom seća vremena bivše Jugoslavije, kada su svi imali posao, dobijali stanove koje nisu morali zaključavati, i mogli su putovati od Vardara do Triglava bez brige. Međutim, iako je prošlo više od tri decenije od raspada SFRJ, građani Srbije i dalje plaćaju za ta vremena. Prema podacima Narodne banke Srbije, država duguje još 912,88 miliona evra pozajmljenih u doba SFRJ. Najveći deo duga otpada na Svetsku banku, Pariski klub poverilaca, državu Kuvajt i Libiju. Ove obaveze trebaju biti izmirene do 2041. godine, što znači da će građani Srbije još 17 godina plaćati za Titove dugove.
Ako se uzme u obzir da je svaki građanin dužan po 150 evra zbog kredita koje je pozajmljivao Tito, dolazi se do zaključka da će se te obaveze osećati dugo godina nakon Titove smrti. Pariski klub poverilaca je 2001. godine reprogramirao dug Srbiji, otpisujući čak dve trećine iznosa od 4,5 milijardi evra. Tokom ove godine, Srbija je otplatila oko 202 miliona evra prema Pariskom klubu poverilaca, Svetskoj banci i državi Kuvajt. Ukupni dug Srbije u junu ove godine iznosio je 48 milijardi evra, od čega je javni sektor u minusu 26 milijardi evra, a privatni sektor oko 21 milijardu evra.
Narodna banka Srbije ističe da je učešće spoljnog duga Srbije u BDP-u smanjeno sa 73,1 odsto u 2012. godini na 60,4 procenta u 2023. godini. Srbija je u potpunosti otplatila reprogramirani dug prema Londonskom klubu poverilaca i Evropskoj uniji. Ove informacije ukazuju na to da Srbija i dalje oseća posledice Titovih dugova, i da će građani još dugo vremena plaćati za prošlost.
