Nova studija objavljena u naučnom časopisu PLOS Climate pokazuje da bi klimatske promene mogle skratiti očekivani životni vek za oko pola godine. Međunarodna analiza istraživača Amita Roja otkriva direktnu vezu između promena klime i dužine života, a rezultati pokazuju da bi porast prosečne godišnje temperature od 1 °C mogao uzrokovati skraćenje očekivanog životnog veka za 0,44 godine, odnosno pet meseci i nedelju dana.
Studija je obuhvatila podatke o prosečnoj temperaturi, količini padavina i očekivanom životnom veku iz 191 zemlje u periodu od 1940. do 2020. Naučnik Amit Roj je takođe razvio prvi kompozitni indeks klimatskih promena koji kombinuje porast temperature i padavine. Ovaj indeks može biti od suštinske važnosti za ocenjivanje uspeha različitih politika i aktivnosti u smanjenju gasova sa efektom staklene bašte i ublažavanju klimatskih promena, te doprineti podizanju svesti opšte populacije o širenju klimatskih promjena.
Iako su mnogi uticaji klimatskih promena zabeleženi i izučavani u naučnim radovima, do sada se nije tačno znalo koliko nam klimatske promene zapravo skraćuju očekivani životni vek. Rojeva analiza je samo jedno u nizu upozorenja o tome koliko duboko u naše živote prodire globalno zagrevanje zemlje.
Pored skraćenja očekivanog životnog veka, klimatske promene takođe imaju brojne druge nepovoljne efekte. Osim akutnih i direktnih poput učestalijih i surovijih prirodnih katastrofa poput toplotnih talasa i poplava, postoje i manje očigledni i posredniji efekti, kao što je narušeno respiratorno ili mentalno zdravlje ljudi.
Studija svakako potvrđuje da klimatske promene ne štete svima podjednako. Značajno negativniji uticaj na dužinu života žena, što ukazuje na potrebu veće pažnje i konkretnih rešenja koja će žene staviti u središte rešenja klimatskih promena. Prema Rojevim nalazima, ključne su smanjenje gasova sa efektom staklene bašte i proaktivne inicijative kako bi se zaštitio dužina života i zdravlje stanovnika širom sveta.
Analiza Amita Roja pruža samo širu sliku sveta na osnovu temperature i padavina, a on sugeriše da je neophodno sprovođenje istraživanja sa osvrtom na specifične vremenske ekstreme na nižem, lokalnom nivou, kao što su šumski požari i cunamiji. U budućnosti, ovaj alat može da posluži kako bi se procenila efikasnost napora čovečanstva na polju smanjenja gasova sa efektom staklene bašte i ublažavanja klimatskih promena, te da podstakne donosioce odluka i biznisa na delanje.
