Interpol iz Beograda je zatražio informacije o Veljku Belivuku i Marku Miljkoviću od crnogorske policije, ali dokument je završio u rukama šefa kavačkog klana Radoja Zvicera. Službeni dokument je pristigao u Sektor kriminalističke policije, ali je na kraju završio kod Zvicerovih saradnika, koji su ga dalje prosledili. Zvicer se pohvalio saradnicima iz klana tako što im je poslao fotografiju policijskog akta. Zahtev je sadržao informacije o kretanju Belivuka i Miljkovića u Crnoj Gori, navodeći da su privedeni na informativni razgovor u Kotoru i da ne postoji evidencija o njihovom povratku u Srbiju. Za potrebe Interpola iz Beograda, zahtev je sadržavao informacije o boravku, kontaktima, vozilima koje koriste, razloge privođenja i sadržaj informativnog razgovora lica.
Ovo otkriće je došlo na videlo kada su crnogorski istražitelji dobili prepiske sa Skaj aplikacije od EUROPOL-a. U prepiskama je jasno naznačeno kako je dokument završio u rukama Zvicerovih saradnika, a oni su ga dalje prosledili. Zahtev je sadržavao informacije o kretanju i kontaktima Belivuka i Miljkovića u Crnoj Gorii, kao i razloge njihovog boravka i privođenja.
Ovo otkriće može da ima ozbiljne posledice po istragu i sigurnost jer je dokument koji je trebao biti poverljiv završio u rukama kriminalnih klanova. Zvicera se pohvalio saradnicima poslavši im fotografiju policijskog akta, što pokazuje da su imali pristup informacijama koje nisu trebali imati. Ovaj incident baca senku sumnje na sposobnost policije i Interpola da održavaju poverljivost informacija i zaštite od kriminalnih grupa.
Ova situacija je izazvala veliku zabrinutost među sigurnosnim službama jer je otkriveno da su osetljivi podaci procurili u ruke kriminalnih klanova. Interpol treba da bude ključni instrument u borbi protiv kriminala i terorizma, ali ovakvi propusti u bezbednosti informacija mogu ozbiljno da ugroze njihov rad. Ovo pokazuje da je neophodno preispitati procedure i protokole za razmenu informacija između Interpola i nacionalnih policija kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti.
Poverenje građana u sposobnost policije i sigurnosnih agencija da ih zaštite od kriminala je ključno za održavanje javnog reda i mira. Incident poput ovog može ozbiljno da poljulja tu sigurnost i poverenje, što može imati dalekosežne posledice po društvo i bezbednost.
Ovaj slučaj naglašava važnost poverljivosti i transparentnosti u radu sigurnosnih službi, kao i nužnost rigoroznih mera zaštite informacija od zloupotrebe. Kriminalne organizacije uvek tragaju za načinima da pristupe osetljivim informacijama kako bi unapredile svoje aktivnosti i zaštite se od hapšenja. Stoga je od presudnog značaja da sigurnosne agencije budu visoko oprezne i efikasne u zaštiti svojih informacija i izvora.
Ovaj incident bi trebao da posluži kao opomena svim sigurnosnim službama da osnaže svoje procese i procedure zaštite informacija i razmene sa drugim agencijama. Poverenje i bezbednost građana su na kocki kada osetljive informacije dospeju u ruke kriminalnih grupa, što može dovesti do ozbiljnih posledica po društvo i sigurnost.
U zaključku, ovaj slučaj pokazuje potrebu za stalnim nadzorom i evaluacijom procesa razmene informacija između sigurnosnih agencija radi očuvanja poverljivosti i efikasnosti u borbi protiv kriminala. Bezbednost građana mora uvek biti na prvom mestu, a propusti poput ovog ne smeju se ponoviti. Sigurnosne agencije moraju biti u stanju da pouzdano štite poverljive informacije od zloupotrebe i da održe poverenje građana u svoj rad.
