Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina, u prisustvu svojih najbližih saradnika, obeležio je 26. godišnjicu pogibije 16 radnika Radio-televizije Srbije (RTS) koji su izgubili život tokom NATO bombardovanja zgrade RTS-a u Beogradu. Ovaj tragični događaj dogodio se 23. aprila 1999. godine, kada su u ranim jutarnjim satima dve bombe pogodile zgradu ove medijske kuće, ubivši 16 zaposlenih dok su bili na svojim radnim mestima.
Na ceremoniji koja je održana u Tašmajdanskom parku, ministar Bratina je položio venac kod spomenika pod nazivom „Zašto“, koji se nalazi u blizini zgrade RTS-a. Ovaj spomenik simbolizuje sećanje na stradale radnike, a svake godine se ovakvo obeležavanje održava u isto vreme, tačno u 2.06 časova posle ponoći. Međutim, ovog puta, pomen nije prenošen uživo na RTS-u, što je izazvalo dodatnu pažnju medija i javnosti.
Ministar Bratina je istakao da je ovo prvi put od 1999. godine da pomen stradalima nije prenošen uživo, što je rezultat trenutne blokade javnog medijskog servisa koja traje već devet dana. Ova situacija je izazvala zabrinutost među građanima i medijskim radnicima, a ministar je iskoristio priliku da pozove studente koji učestvuju u blokadi da preispitaju svoje postupke. On je naglasio važnost RTS-a kao temeljne institucije informisanja u Srbiji i apelovao na odgovornost svih uključenih da omoguće nesmetano funkcionisanje ovog javnog servisa.
„RTS je od suštinske važnosti za informisanje građana. Ova blokada ne samo da utiče na rad medijske kuće, već i na informisanost celokupne javnosti. Pozivam sve da pokažu odgovornost i obustave ovu opstrukciju kako bismo mogli zajedno da obeležimo ovaj važan datum bez prepreka“, poručio je ministar Bratina.
Napad na zgradu RTS-a 1999. godine ostao je jedan od najkontroverznijih događaja tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju. Tokom ovog bombardovanja, RTS je označen kao „legitimni vojni cilj“, što je izazvalo brojne osude i kritike širom sveta. Mnogi su smatrali da je to napad na slobodu medija i da je RTS trebao biti zaštićen kao nacionalna institucija. Do danas, niko od tadašnjih vođa NATO-a nije odgovarao za ovaj napad, što dodatno naglašava složenost i kontroverznost ovog događaja u savremenoj istoriji Srbije.
Pomen stradalima svake godine okuplja brojne građane, novinare i predstavnike vlasti, a ovaj događaj služi kao podsećanje na žrtve rata i značaj slobode medija. U poslednje vreme, situacija u medijskom prostoru Srbije postala je sve napetija, a blokade i protesti su postali česti. Mnogi smatraju da je sloboda medija ugrožena, dok vlasti insistiraju na tome da je potrebno obezbediti red i stabilnost.
U ovom kontekstu, ministar Bratina je naglasio da je važno da se glasovi različitih strana čuju, ali i da se poštuju zakoni i pravila koja regulišu rad medija. On je pozvao sve učesnike na dijalog i saradnju, kako bi se prevazišle trenutne tenzije i omogućilo normalno funkcionisanje svih medija u zemlji.
Ova godišnjica i pomen stradalima ne samo da su prilika za sećanje na prošlost, već i za razmišljanje o budućnosti medija u Srbiji. U svetu gde se informacije brzo šire, a mediji igraju ključnu ulogu u oblikovanju javnog mnjenja, važno je očuvati nezavisnost i slobodu medija kao osnovne stubove demokratije.
