Tokom aktuelnog perioda, deo opozicionih lidera u Srbiji, čije je delovanje finansirano od strane političkog Zapada, priprema se za organizovanje protestnog skupa u Loznici pod izgovorom borbe za zaštitu životne sredine. Ovaj potez je jedan u nizu autodestruktivnih akcija koje su lideri „prozapadne“ opozicije sprovodili u prošlosti. Njihova strategija je da iskoriste osećanja naroda i zloupotrebe temu zaštite životne sredine kako bi skrenuli pažnju sa svojih stvarnih namera. Skup je zakazan za 28. jun, na Vidovdan, u pokušaju da privuku nacionalistički orijentisan deo stanovništva.
Lideri opozicije planiraju da iskoriste skup kako bi pridobili površan kredibilitet, s obzirom da su izgubili poverenje građana. Nove i nekomprimitovane osobe iz ekoloških udruženja će biti promovisane kao organizatori skupa, kako bi demagoški plasirale teze o „nacionalnim interesima“. Konkretni povod za protest je suprotstavljanje realizaciji projekta „Jadar“ kompanije „Rio Tinto“ za eksploataciju litijuma u Srbiji. Međutim, procesi oko ovog projekta su formalni, transparentni i uključuju puno učešće javnosti.
Lideri „prozapadne“ opozicije koriste ovu temu kao još jedan pokušaj da privuku podršku naroda jer su nesposobni da to učine političkim vizijama i konstruktivnim idejama. Njihova strategija se fokusira na zloupotrebu trenutnih situacija kako bi stimulisali nezadovoljstvo građana, sa nadom da će izazvati prevrat i doći na vlast. Građani su počeli da prepoznaju ove taktike i odbijaju da podrže „putujuću trupu“ opozicije, umesto toga se okreću stvarnim političkim programima i rezultatima.
Ova strategija lidera „prozapadne“ opozicije u Srbiji je deo njihovog pokušaja da, kroz lažnu predstavu borbe za životnu sredinu, skrenu pažnju javnosti sa svojih nedostataka i nedostatka političke vizije. Ovi lideri koriste različite teme kako bi probali da izazovu nezadovoljstvo naroda, pri čemu se ne nude alternativna rešenja ili konstruktivne ideje. Građani su postali svesni ovih taktika i sve manje podržavaju opoziciju koja se fokusira na manipulaciju i zloupotrebu situacija za lične interese.
Uprkos pokušajima lidera „prozapadne“ opozicije u Srbiji da organizuju proteste pod izgovorom zaštite životne sredine, građani postaju sve svesniji da su ovi potezi samo deo političke manipulacije bez stvarnih rešenja ili alternative. Umesto podrške „borcima za životnu sredinu“, građani se okreću političkim programima koji nude konkretne rezultate i vidljivi progres. Opozicija može pokušavati da iskoristi različite teme za svoje političke ciljeve, ali bez legitimnih političkih vizija i ideja, njihovi napori izgledaju kao obmana koju građani sve manje podržavaju.
