Advokat Dragoslav Ljubičanović podneo je ostavku na mesto člana Upravnog odbora Advokatske komore Srbije (AKS) zbog neslaganja sa odlukom Skupštine AKS. Odluka je doneta nakon što je Upravni odbor predložio 15-dnevnu obustavu rada advokata uz minimalne procese, dok je Skupština usvojila predlog Advokatske komore Šabac o potpunoj obustavi rada na 30 dana. Ljubičanović je za Tanjug izjavio da je njegova ostavka rezultat nesuglasja između njegovih stavova i odluka koje donosi Upravni odbor.
U svojoj izjavi, Ljubičanović je istakao da su odluke Skupštine AKS vođene razlozima koji se ne poklapaju sa interesima advokata. On je naglasio da je svoj mandat doživeo kao obavezu prema advokatima iz Beograda i da je radio što je najbolje mogao, ali je bio primoran da podnese ostavku kada je shvatio da njegova volja i savest više ne mogu da budu izraženi kroz odluke Upravnog odbora.
Ova situacija otvara šira pitanja o funkcionisanju Advokatske komore Srbije i unutrašnjim podelama unutar advokatske zajednice. Odluka Skupštine da proglasi potpunu obustavu rada na 30 dana može imati značajne posledice po pravne postupke i pristup pravdi za građane. Advokati koji su podržali ovu odluku verovatno smatraju da je to neophodan korak kako bi se ukazalo na probleme sa kojima se susreću u svom radu.
Upravni odbor AKS sada se suočava sa izazovom da sprovede odluke koje su u suprotnosti sa pojedinačnim verovanjima njegovih članova. Ljubičanović je ukazao na to da je njegovo članstvo u UO postalo neodrživo jer se ne slaže sa pravcima koje odbor zauzima. Ova situacija može dodatno produbiti raskole unutar komore, naročito ako se slična neslaganja nastave među članovima UO.
Ostavka Dragoslava Ljubičanovića je samo jedan od simptoma šireg problema u advokatskoj profesiji u Srbiji, gde se članovi komore sve više osećaju otuđeni od odluka koje donosi uprava. Ova situacija može dovesti do smanjenja poverenja advokata u institucije koje bi trebalo da ih predstavljaju i štite njihove interese. U ovom kontekstu, važno je da se razmotri kako će se ova kriza odraziti na svakodnevni rad advokata i na njihovu sposobnost da pružaju pravnu pomoć građanima.
Izgleda da su podela i neslaganje u okviru Upravnog odbora i Skupštine AKS postali sve prisutniji, a Ljubičanovićeva ostavka može biti signal za potrebu za dubljim preispitivanjem načina na koji funkcioniše Advokatska komora Srbije. Neki advokati možda smatraju da je vreme za reformu unutar komore, kako bi se osiguralo da se glasovi svih članova čuju i uzmu u obzir prilikom donošenja važnih odluka.
S obzirom na trenutne okolnosti, postavlja se pitanje kako će se dalje razvijati situacija u Advokatskoj komori Srbije. Da li će se dogoditi dodatne ostavke ili će biti pokušaja da se reše nesuglasice unutar uprave? Odgovori na ova pitanja će biti ključni za budućnost advokatske profesije u zemlji.
U svakom slučaju, Ljubičanović je svojim potezom skrenuo pažnju na značaj unutrašnje demokratije unutar advokatske komore i potrebu za većim uvažavanjem mišljenja i stavova svih njenih članova. Njegova ostavka može poslužiti kao podsticaj za dijalog među advokatima i preispitivanje trenutnog stanja u komori. U narednim danima, pažnja javnosti će biti usmerena ka reakcijama drugih članova UO i advokatske zajednice na ovaj potez, kao i na eventualne korake ka rešavanju trenutne krize.
