Tokom ove nedelje, društvene mreže su preplavljene slikama koje prikazuju legendarne istorijske fotografije i klasične filmske scene, sve u stilu koji podseća na animirane filmove japanskog studija „Gibli“. Ovaj trend je postao viralan zahvaljujući novom ažuriranju ChatGPT-a, verziji GPT-4o, koja korisnicima omogućava da oponašaju prepoznatljive umetničke stilove Hajaoa Mijazakija, osnivača ovog studija.
Iako je zabavan, ovaj trend pokrenuo je rasprave o etičnosti korišćenja alata veštačke inteligencije (AI) koji su trenirani na autorskim delima. Pitanje je kako takva praksa utiče na egzistenciju živih umetnika. S obzirom na to da se AI modeli često treniraju na velikim skupovima podataka koji uključuju zaštićena dela, postavlja se pitanje legalnosti i moralnosti takvih praksi.
Sem Altman, čelnik kompanije OpenAI, pokazao je entuzijazam za „giblifikaciju“ slika, čak je promenio svoj profil na društvenoj mreži X kako bi se uklopio u ovaj trend. Bela kuća se takođe uključila, objavivši sliku u tom stilu koja prikazuje ženu iz Dominikanske Republike, uhvaćenu zbog navodno ilegalnog boravka u SAD.
Hajao Mijazaki, poznat po svojim ručno crtanim animacijama i bajkovitom pripovedanju, ranije je izrazio skepticizam prema ulozi veštačke inteligencije u animaciji. Njegove izjave iz 2016. godine, kada je bio „potpuno zgrožen“ AI eksperimentom, ponovo su postale viralne. U tom snimku, prikazana je AI animacija koja generiše groteskne pokrete, a Mijazaki je na to reagovao pričom o svom prijatelju s invaliditetom, govoreći o bolu i teškoćama koje proživljava, i naglašavajući da ne može da gleda na takve tehnologije s oduševljenjem.
On je rekao da nikada ne bi želeo da uključi veštačku inteligenciju u svoj rad, smatrajući to uvredom za sam život. Njegov komentar o gubitku vere ljudi u sebe izazvao je dodatne rasprave o uticaju tehnologije na kreativnost i ljudsku umetnost.
Pitanje pravnog aspekta upotrebe AI tehnologija u kreiranju novih vizuala inspirisanih nekim stilom takođe je važno. Džoš Vejgensberg, partner u advokatskoj firmi „Pryor Cashman“, ističe da se postavlja pitanje da li je AI model treniran na delima Mijazakija ili Studija Gibli, i da li su imali licencu ili dozvolu za takvu obuku. Ako su dela licencirana, to bi moglo omogućiti korišćenje AI u tom kontekstu. Međutim, ako se ovo dešava bez saglasnosti, to može predstavljati ozbiljan problem.
Ipak, čini se da to nije previše briga kompanije OpenAI. Trend je postao toliko popularan da su uveli „privremena“ ograničenja na broj slika koje se mogu generisati, dok rade na poboljšanju efikasnosti. Altman je izrazio nadu da ta ograničenja „neće trajati dugo“.
Studio „Gibli“, koji su osnovali Mijazaki i Isao Takahata 1985. godine, poznat je po nekim od najcenjenijih animiranih filmova poput „Moj komšija Totoro“ i „Začarani grad“. Njihov najnoviji film, „Dečak i čaplja“, osvojio je Oskara za najbolji animirani film 2023. godine.
Ova situacija otvara važna pitanja o budućnosti umetnosti i etici tehnologije, koja se čini kao da se sve više meša u kreativne procese. U svetu gde tehnologija napreduje brže nego što se društvo može prilagoditi, važno je da se uspostave jasne granice i pravila koja će štititi umetnike i njihov rad. Rasprava o ovim temama će sigurno nastaviti da se razvija kako se AI alati i dalje usavršavaju i postaju integralni deo savremenog umetničkog stvaralaštva.
