Na raskršću evropske zelene i digitalne tranzicije, Srbija se našla u poziciji da iskoristi svoje bogate rezerve kritičnih sirovina poput bakra i litijuma za ekonomski napredak. Litijum je ključni sastojak baterija za električna vozila, računare, mobilne telefone i druge tehnologije obnovljive energije, a potražnja za ovim materijalom u Evropi će se dramatično povećati u narednom periodu. Stručnjaci ističu važnost prilagođavanja rudarske industrije ekološkim standardima i promovisanje cirkularne ekonomije kroz reciklažu i ponovnu upotrebu kritičnih sirovina.
Evropska komisija je nedavno objavila novi Zakon o kritičnim sirovinama, sa ciljem smanjenja zavisnosti EU od uvoza kritičnih sirovina, posebno iz Kine, do 2030. godine. Planira se da domaći rudnici i centri za reciklažu u Evropi proizvedu značajan deo sirovina potrebnih za zelene industrije, a Srbija, sa svojim značajnim rezervama litijuma, može da igra važnu ulogu u ostvarenju ovog plana. Međutim, stručnjaci ističu da bilo koji razvoj u ovom sektoru mora biti u skladu sa ekološkim standardima i odgovornim upravljanjem prirodnim resursima, uključujući usvajanje odgovornih rudarskih praksi, transparentnost u vezi sa uticajem na životnu sredinu i angažovanje nezavisnih revizija za osiguranje odgovornosti. Takođe, promovisanje modela cirkularne ekonomije, koji podrazumeva reciklažu i ponovnu upotrebu kritičnih sirovina, jednako je važno.
Stručnjak za elektromobilnost, Filip Mitrović, ističe da je rudarstvo ključno za zelenu tranziciju, s obzirom na to da su kritične sirovine neophodne za održive tehnologije poput vetroturbina, solarnih panela i baterija za električna vozila. U tom kontekstu, Srbija, kao zemlja bogata bakrom i litijumom, može da doprinese razvoju industrije naprednih baterija i električnih vozila. Mitrović naglašava da ulaganja u ovaj sektor, uz podršku domaćih i stranih investitora, mogu značajno da doprinesu razvoju ovog segmenta industrije.
U tom svetlu, potrebno je uskladiti zakonodavstvo Srbije sa evropskim standardima u oblastima kao što su rudarstvo i zaštita životne sredine, kako bi se podstakle investicije i saradnja sa EU u sektoru kritičnih sirovina, ali i u proizvodnji baterijskih sistema i ostalih komponenti za električna vozila. Mitrović takođe ističe da litijum ostaje ključni sastojak baterijskih sistema, budući da može da obezbedi najbolje energetske performanse, dok su alternative poput natrijumskih ili vodoničnih tehnologija još u razvoju i imaju svoje nedostatke u efikasnosti.
Upravo zato je važno da Srbija iskoristi svoje bogatstvo kritičnim sirovinama na ekološki odgovoran način, sa fokusom na smanjenje uticaja na životnu sredinu. S obzirom na masovan prelazak na baterijski pogon u komercijalnom saobraćaju, kao i trend rasta proizvodnje električnih vozila, Srbija ima priliku da postane važan proizvođač u rastućoj globalnoj industriji električnih vozila i baterija. Osim toga, rad na razvoju cirkularne ekonomije kroz reciklažu kritičnih sirovina može dodatno da unapredi ekonomiju Srbije i omogući održiviji razvoj.
