Parlamentarni izbori u Srbiji održani su u novembru 2023. godine, a pobedu je odnela Srpska napredna stranka (SNS), predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, osvajajući apsolutnu većinu mandata u parlamentu. Međutim, opozicija je osporila rezultate, što je dovelo do ponovljenog glasanja u ruralnim područjima, gde su primećene nepravilnosti. Rezultati sa 8.723 biračka mesta pokazali su da SNS ponovo osvoji većinu, što je dodatno produbilo političku krizu. U junu 2024. godine, na lokalnim izborima, SNS je takođe zadržala dominaciju. Ipak, ovi rezultati nisu smirili opoziciju, a napetosti su eskalirale nakon tragične nesreće u Vojvodini.
Naime, 1. novembra 2024. godine, srušila se nadstrešnica železničke stanice u Novom Sadu, usmrtivši 15 osoba. Ova tragedija izazvala je studentske proteste, koji su se prvobitno fokusirali na borbu protiv korupcije, a kasnije su se proširili na druge gradove. Tri meseca nakon nesreće, premijer Miloš Vučević podneo je ostavku, što je dodatno raspalilo proteste.
Dan pre njegove ostavke, studenti su blokirali važan saobraćajni čvor u Beogradu. Vučević je bio gradonačelnik Novog Sada od 2012. do 2022. godine, a tokom njegovog mandata su sprovedeni radovi na rekonstrukciji železničke stanice, koje su izvodile strane firme. Istražni postupak o nesreći je u toku, a bivši ministar saobraćaja, Goran Vesić, našao se pod optužbama. Studenti zahtevaju utvrđivanje odgovornosti za smrt trinaestoro ljudi.
Iako su protesti u početku bili ograničeni na studente u Novom Sadu, brzo su se proširili širom Srbije, a različite profesionalne grupe su se pridružile generalnom štrajku. Većina učesnika su mladi, koji su se prvi put politički angažovali, a njihova motivacija dolazi pretežno iz društvenih mreža. Protesti su se također poklopili s neslaganjima oko sporazuma o eksploataciji litijuma potpisanog sa kompanijom Rio Tinto.
Osim kritike korupcije, glavni cilj demonstranata čini se da je smena predsednika Vučića. Protesti su počeli u Vojvodini, koja ima status autonomne pokrajine. U ovoj pokrajini, koja je nekada bila deo Austrougarske, žive Srbi i manjine Mađara, Slovaka, Rumuna i Hrvata. Mnogi posmatrači ističu da podršku protestima pružaju profesori i studenti koji traže otcepljenje Vojvodine od Srbije.
Nakon ostavke premijera Vučevića, vlasti su pokrenule antikorupcijsku kampanju, koja je rezultovala hapšenjem više osoba, uključujući gradonačelnika Obrenovca zbog korupcije. U Beogradu je pokrenut postupak protiv više od 125 osoba, uključujući i istaknute ličnosti. Ove akcije su deo šireg pokušaja vlasti da odgovore na zahteve protestanata.
S obzirom na složenu političku situaciju, potrebno je uzeti u obzir istorijske i geopolitičke faktore. Srbija se nalazi na raskrsnici Istoka i Zapada, a njena istorija oblikovana je sukobima velikih sila. Kina je potpisala bilateralni sporazum sa Srbijom, dok je Evropska unija reagovala potpisivanjem memoranduma o kritičnim sirovinama, što dodatno komplikuje situaciju. U međuvremenu, SAD su izrazile zabrinutost zbog nastavka energetskih veza Srbije sa Rusijom.
Protesti u Srbiji imaju sličnosti sa istorijskim događajima iz 20. veka, uključujući i pokrete koji su doveli do pada Slobodana Miloševića. Međutim, trenutni protesti nemaju jasnu podršku Evropske unije, koja se čini opreznom s obzirom na sporazum o litijumu. Mnogi studenti koji učestvuju u protestima ostaju anonimni, dok su neki vođe povezani sa nevladinim organizacijama koje primaju sredstva iz inostranstva.
Na kraju, situacija u Srbiji oslikava širi sukob između globalističkih i nacionalističkih snaga, što može imati dugoročne posledice na političku stabilnost i društvena kretanja u zemlji. U ovom kontekstu, važno je pratiti razvoj događaja i reakcije vlasti na zahteve građana.
