Anica B. (46) iz Niša osuđena je na pet godina zatvora zbog trgovine ljudima, nakon što je podvodila svoju maloletnu ćerku Branislavu M. (49), koji je takođe osuđen na pet godina i šest meseci. Ova krivična dela su se dogodila od 10. do 12. septembra 2019. godine, a presudu je izrekla sudija Višeg suda u Nišu, Ivana Milovanović.
Prema izjavama sudije, Anica je delovala s umišljajem, zloupotrebljavajući poverenje svoje maloletne ćerke. Branislav je koristio silu i dao joj 15.000 dinara kako bi dobio devojku za seksualnu eksploataciju. On je boravio kod Anice, a pre nego što je predao novac, pretnjama i demonstiranjem nasilja, pokušao je da manipuliše maloletnicom. Branislav je, naime, izvadio pištolj i pretio Anici, govoreći da ima veze sa kriminalom.
Maloletnica je odbila da ispuni zahtev svoje majke, što je izazvalo ljutnju kod Branislava koji ju je vređaо i pretila joj. Anica je, uprkos svemu, dogovorila dalji susret sa Branislavom, obećavajući mu da će mu dovesti ćerku. Kada su se sastali u kafiću, Branislav je Anici predao zlatni nakit, koji je ona dala svojoj ćerki, a zatim ih ostavila same. Branislav je odvezao devojčicu taksijem u Nišku Banju, gde je provodio noć i tražio od nje da spava s njim.
Sudija Milovanović je napomenula da su svi dokazi pažljivo razmatrani prilikom donošenja presude. Maloletnica i njen brat su, inače, radili u luna parku koji je bio u vlasništvu Branislava, uz saglasnost njihove majke. Branislav je priznao da je Anici dao 15.000 dinara, a sud je utvrdio da je Anica planirala susret svoje ćerke s njim, jer je otišla u školu da opravda njeno odsustvo.
Iako do seksualnog odnosa nije došlo, sud je smatrao da to ne utiče na kvalifikaciju krivičnog dela kao trgovine ljudima. Prema stavu Vrhovnog suda, dovoljno je bilo da je seksualna eksploatacija bila cilj, bez obzira na to što do nje nije došlo. Branislav je, međutim, oslobođen optužbe da je proganjao devojčicu zbog nedostatka dokaza.
U izveštaju policije nakon hapšenja, istaknuto je da je Anica imala dugove prema Branislavu zbog čega je poslala svoju sedamnaestogodišnju ćerku i dvanaestogodišnjeg sina da rade u njegovom luna parku. Branislav je, međutim, želeo više i nagovorio je Anicu da mu preda ćerku radi seksualnih usluga. Da bi prikrila svoje delovanje, Anica je prijavila policiji da je njena ćerka oteta, ali je tokom istrage ustanovljeno da je i ona bila umešana u to delo.
Žrtva trgovine ljudima je upućena da ostvari imovinskopravni zahtev na parnicu. Ovo je prvostepena odluka, a pravo žalbe imaju i odbrana i tužilaštvo. Ni Anica ni Branislav nisu prisustvovali izricanju presude, što je po zakonu njihovo pravo. Oboje su pušteni iz pritvora, a vreme provedeno iza rešetaka biće im uračunato u kaznu.
Ova presuda ukazuje na ozbiljnost problema trgovine ljudima i zloupotrebe dece u svrhe seksualne eksploatacije. U društvu gde su ovakvi slučajevi prisutni, važno je podići svest o zaštiti dece i pružanju adekvatne podrške žrtvama. Trgovina ljudima ostaje jedan od najvećih izazova u borbi protiv kriminala, a ovakvi slučajevi zahtevaju stroge kazne i preventivne mere kako bi se sprečile slične situacije u budućnosti.
