APELACIONI sud u Beogradu doneo je odluku da preinači prvostepenu presudu kojom su četvorica bivših pripadnika Resora Državne bezbednosti osuđeni na ukupno sto godina zatvora zbog ubistva vlasnika „Dnevnog telegrafa“ Slavka Ćuruvije. U novoj odluci, svi optuženi su oslobođeni svih optužbi.
Postupak se vodio protiv Radomira Markovića i Milana Radonjića, koji su prvobitno bili osuđeni na po 30 godina zatvora, kao i Ratka Romića i Miroslava Kuraka, koji se nalazi u bekstvu, a kojima su prvobitno bile izrečene kazne od po dve decenije. Međutim, prema odluci Apelacionog suda, tokom postupka nije utvrđeno postojanje organizovane kriminalne grupe, niti je utvrđeno ko je, kada i gde, učestvovao u sačinjavanju prethodnog dogovora i plana za ubistvo vlasnika „Dnevnog telegrafa“ Slavka Ćuruvije. Također, nije izveden ni jedan dokaz koji bi podržao navode optužbe da je takav nalog dat od strane nepoznate osobe „iz najviših struktura vlasti“.
Ova drugostepena presuda je prvobitno doneta u aprilu prošle godine, ali je tek sada objavljena, nakon deset meseci trajanja izrade pismenog otpravka.
Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine, u vreme NATO bombardovanja.
Ovakva odluka Apelacionog suda izazvala je veliku polemiku i kontroverze u javnosti, posebno zbog ozbiljnosti optužbi i dugog trajanja sudskog procesa. Mnogi smatraju da je ova odluka suda krajnje nepoštena i nepravedna prema žrtvi i njenoj porodici.
Slavko Ćuruvija bio je poznati novinar i vlasnik lista „Dnevni telegraf“ i nedeljnika „Evropljanin“. Njegovo ubistvo je izazvalo veliku pažnju javnosti i izazvalo sumnje u pravednost pravosuđa. Pobornici teorija zavere tvrde da je Ćuruvija ubijen zbog svojih novinarskih istraživanja i otkrivanja korupcije i zloupotreba vlasti. Njegova smrt ostavila je dubok trag u medijskoj i političkoj sferi u Srbiji.
S druge strane, postoji i mišljenje koje podržava odluku Apelacionog suda, tvrdeći da nije bilo dovoljno dokaza za osudu optuženih i da je pravosuđe ispravno postupilo u ovom slučaju. Svaki slučaj, posebno onaj koji se tiče ubistva javne ličnosti, mora biti veoma pažljivo istražen i dokazan, kako bi se osigurala pravda za sve uključene strane.
Ova odluka također otvara pitanje o efikasnosti pravosudnog sistema u Srbiji i mogućnostima za pravedno suđenje u sličnim slučajevima u budućnosti. Mnogi se pitaju da li će porodica Ćuruvija dobiti pravdu za smrt njihovog oca i supruga, ili će ovakve odluke suda ostati neprestano pitanje.
Ovim slučajem se ponovo otvara pitanje o političkom uticaju na pravosuđe i medijsku slobodu u Srbiji. Kako bivše pripadnike Resora Državne bezbednosti, koji su bili optuženi za ubistvo novinara, sad oslobođeni svih optužbi, postavlja se pitanje da li je pravosuđe bilo pod uticajem političkih faktora, ili je zaista nedostajalo dovoljno dokaza za osudu.
Ova odluka Apelacionog suda također ima posledice na odnos Srbije sa međunarodnom zajednicom, posebno zbog sumnji u pravednost i nepristrasnost pravosuđa. Mnogi se pitaju da li je Srbija zaista spremna da se suoči sa svojom prošlošću i da obezbedi pravdu za sve svoje građane.
Sada ostaje veliko pitanje o daljim koracima porodice Ćuruvija i kako će se ovaj slučaj dalje razvijati. Da li će se oni obratiti višim instancama, tražeći pravdu za svoje voljene, ili će se suočiti sa nepremostivim izazovima u borbi za istinu i pravdu.
Sve u svemu, odluka Apelacionog suda u vezi sa slučajem ubistva Slavka Ćuruvije izazvala je veliku pažnju i kontroverze u javnosti. Ostaje da se vidi kakve će biti dalje posledice ove odluke i da li će pravda ikada biti zadovoljena u ovom slučaju.
