U Turkmenistanu, zemlji poznatoj po strogoj autoritarnoj vlasti, vozači su bili primorani da voze isključivo bele automobile, sa mogućim izuzetkom svetle nijanse sive. Ova kontroverzna direktiva izvršene vlasti naterala je mnoge vozače da se suoče sa izazovom prodaje svojih vozila druge boje u susednim zemljama zbog visokih troškova farbanja. Prema izveštaju Revije Hrvatskog autokluba, cene u radionicama su porasle zbog velike potražnje za promenom boje vozila.
Iako zvanično objašnjenje za ovu odluku nije dano, neki mediji sugerišu da je bivši predsednik Turkmenistana, Gurbangali Berdimukamidov, bio sujeveran i pristrasan prema beloj boji, povezujući je sa srećom. Njegov sin, Serdar Berdimukamidov, nasledio je predsedničku funkciju u martu 2022. godine, ali je ostavio većinu politike i praksi svog oca netaknutim.
Ova kontroverzna politika izazvala je negodovanje i nezadovoljstvo građana Turkmenistana, ali zbog čvrste kontrole medija i ograničenja slobode izražavanja, većina ljudi nije imala mogućnost da javno izrazi svoje mišljenje. To je samo jedan od primera kako autoritarne vlasti ograničavaju slobodu pojedinaca i nameću svoju volju na društvo.
Međutim, ovakve apsurdne odluke i direktive nisu strane Turkmenistanu, koji je poznat po svojim ekstremnim merama kontrole i represiji. Ova zemlja se redovno nalazi na listama organizacija za ljudska prava zbog kršenja osnovnih sloboda i prava građana. Njena politika i prakse su često kritikovane od strane međunarodne zajednice, ali bez vidljivih promena ili poboljšanja u političkoj situaciji.
Kroz istoriju, Turkmenistan je bio pod strogom kontrolom vlasti, sa jednopartijskim sistemom i ograničenim slobodama građana. Iako je postojala nada da će dolazak novog predsednika Serdara Berdimukamidova označiti promene ka liberalizaciji i otvaranju prema spoljnom svetu, do sada nije bilo znakova takvih koraka. Represija i kontrole su ostale prisutne u svakodnevnom životu građana, što ih drži u stanju straha i nesigurnosti.
Najnovija direktiva o boji automobila samo je jedan od primera kako vlast u Turkmenistanu nameće svoju volju na građane i ograničava njihovu slobodu izbora. Građani su primorani da se prilagode apsurdnim zahtevima vlasti, bez obzira na lične preference ili želje. Ova situacija ilustruje duboku disfunkcionalnost političkog sistema u zemlji i nedostatak poštovanja osnovnih ljudskih prava.
Ključno pitanje je kako će građani odgovoriti na ovakve mere i da li će se pobuniti protiv ovakvog sistema kontrole i represije. Do sada, većina ljudi je bila prinuđena da ćuti i prilagodi se vlasti, ali postoji nada da će se situacija promeniti u budućnosti. Potrebno je da međunarodna zajednica obrati pažnju na situaciju u Turkmenistanu i pritisne vlasti da poštuju osnovna ljudska prava i slobode građana.
U međuvremenu, građani Turkmenistana ostaju suočeni sa nizom izazova i ograničenja u svom svakodnevnom životu, od ekonomske nesigurnosti do političke represije. Njihova sposobnost da se izbore sa ovim problemima zavisi od njihove upornosti, hrabrosti i solidarnosti među sobom. Nadamo se da će se situacija u ovoj zemlji poboljšati i da će građani uskoro moći da uživaju u većoj slobodi i prosperitetu.
