U junu 2021. godine, u Beogradu je pokrenut slučaj protiv odgovornog lica preduzeća „Baka prase doo“. Tužilaštvo je saopštilo da se sumnja da je osnivač i direktor ovog preduzeća, naime, Ilić, dao lažne informacije kako bi izbegao plaćanje poreza na dobit pravnih lica. Ova prevara je omogućila da se izbegne plaćanje poreza u iznosu od 1.316.461,05 dinara.
Prema informacijama iz Tužilaštva, Ilić je kao odgovorno lice preduzeća bio u obavezi da podnese tačne i istinite podatke o poslovanju, koji su neposredno uticali na utvrđivanje obaveze plaćanja poreza. Umesto toga, on je predočio lažne podatke čime je prekršio zakon i omogućio sebi neosnovano bogaćenje na račun društvene zajednice.
Ovaj slučaj ukazuje na ozbiljan problem poreskih prevara u Srbiji, gde pojedinci i preduzeća često pokušavaju da izbegnu svoje obaveze prema državi. Poreske utaje predstavljaju značajan gubitak za budžet, koji se koristi za finansiranje javnih usluga kao što su obrazovanje, zdravstvo i infrastruktura.
Tužilaštvo je predložilo Prvom osnovnom sudu u Beogradu da nakon sprovedenog postupka i izvođenja dokaza, oglašava Ilića krivim za krivično delo poreska utaja. U skladu sa zakonima Srbije, ako sud donese presudu o krivici, Ilić bi mogao biti kažnjen zatvorom u trajanju od jedne godine, koja se neće izvršiti pod uslovom da u roku od tri godine ne počini novo krivično delo. Pored zatvorske kazne, predložena je i novčana kazna u iznosu od 100.000,00 dinara.
Ovaj slučaj je samo jedan od mnogih koji ukazuju na potrebu za strožim kontrolama i kažnjavanjem poreskih prevara. U poslednje vreme, slični slučajevi su se javili širom Srbije, a vlasti su prepoznale potrebu za jačanjem poreskog sistema i uspostavljanjem efikasnijih mehanizama za otkrivanje i sprečavanje prevara.
U borbi protiv poreskih prevara, važno je da se razviju bolje obuke i resursi za poreske inspektore, kako bi mogli da prepoznaju sumnjive obrasce i da deluju proaktivno. Takođe, javnost treba da bude svesna ozbiljnosti ovog problema i da se uključi u borbu protiv poreskih prevara, prijavljivanjem sumnjivih aktivnosti.
Poreske utaje ne utiču samo na budžet države, već i na poštene preduzetnike koji ispunjavaju svoje obaveze. Kada pojedinci ili preduzeća izbegavaju da plate porez, to stvara nerazmere na tržištu i može dovesti do gubitka poverenja u privredu.
Osim toga, poreske utaje često imaju dugoročne posledice po ekonomiju. Gubitak sredstava u budžetu može uticati na kvalitet javnih usluga, kao što su zdravstvo i obrazovanje, čime se smanjuje kvalitet života građana. U ovom kontekstu, važno je da se svi akteri u ekonomiji, uključujući i preduzetnike i građane, ponašaju odgovorno i da se pridržavaju zakonskih obaveza.
U narednom periodu, očekuje se da će se ovaj slučaj nastaviti na sudu, a odluka će biti važna ne samo za Ilića, već i za sve one koji se bave sličnim delatnostima. Ovaj slučaj može poslužiti kao opomena i upozorenje da svako ko pokušava da prevari poreski sistem mora biti spreman da snosi posledice svojih dela.
Na kraju, borba protiv poreskih prevara zahteva zajednički trud svih nivoa vlasti, preduzeća i građana. Samo kroz saradnju i odgovorno ponašanje možemo stvoriti pravednije i transparentnije društvo.
