Beograd je bio važan centar ruskih pisaca u rasejanju, a u njemu je postojalo nekoliko književnih kružoka i aktivnosti. Među piscima koji su delovali u Beogradu su bili manje poznati autori poput Jekaterine Leonidovne Tauber, Jevgenija Kiskeviča, Lidije Develj Aleksejeve, Kirila Taranovskog i Alekseja Durakova. Iako najpoznatiji pisci poput Ivana Bunjina, Mereškovskog i drugih stvarali u Evropi, Beograd je bio izabran za održavanje Kongresa ruskih pisaca i novinara u emigraciji, što svedoči o njihovoj povezanosti sa Srbijom.
Jekaterina Leonidovna Tauber je bila profesor stranih jezika i aktivna u književnim kružocima, dok je Jevgenij Kiskevič tragično završio život uhapšen i streljan od strane partizana. Lidija Develj Aleksejeva je bila istaknut pesnik u emigraciji, živeći u Beogradu sve do dolaska crvenoarmejaca, kada je napustila zemlju i preselila se u Ameriku gde je ostvarila uspešnu karijeru u biblioteci.
Igor Vasiljević Severjanin, poznat i kao Lotarev, je bio popularan pesnik koji je održavao književne večeri širom sveta, uključujući Beograd. Umro je u siromaštvu u Estoniji 1941. godine. Potomci Lava Nikolajeviča Tolstoja su takođe živeli u Jugoslaviji, a neki od njih su ostavili trag u Novom Bečeju, Srbobranu, Novom Sadu, Vršcu i Beogradu.
Važno je napomenuti da je Lidija Develj Aleksejeva prevela Gundulićevu pesmu „Suze sina razmetnoga“ na ruski jezik, objavljenu u Vašingtonu 1964. godine. Prevod je napisao Rostislav R. Pletnjev, poznati slavista koji je živeo u Beogradu i Kanadi.
Beograd je takođe bio centar ruskih pisaca u rasejanju, sa aktivnim književnim kružocima i udruženjima. Neki od pisaca poput Tauberove, Kiskeviča, Aleksejeve i Severjanina su ostavili trag u Beogradu i jugoslovenskoj književnosti.
