Prethodna 2023. godina bila je najtoplija u Beogradu od 1888. godine, kada su počela meteorološka merenja, ali i najtoplija u celoj Srbiji od 1950. godine, od kada postoje dostupni podaci za čitavu zemlju. Iako postoje različiti stavovi stručnjaka o globalnom zagrevanju, brojke pokazuju da je četiri od šest najtoplijih godina u istoriji srpske prestonice zabeleženo od 2018. godine. Prošla 2023. godina nadmašila je do sada rekordnu 2019. godinu, a na listi najtoplijih slede 2022, 2018. i 2000. godina.
Najnovije obaranje rekorda za najtopliju godinu u Srbiji jasno pokazuje da smo veoma ozbiljno „zagazili“ u proces ubrzanog zagrevanja planete, istakao je nedavno dr Vladimir Đurđević, klimatolog i profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu. Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), prošla 2023. godina bila je najtoplija u Srbiji od 1951. godine sa odstupanjem srednje temperature vazduha od 1,5 stepen u odnosu na prosek 1990-2020, a u Beogradu je bila najtoplija od 1888. sa odstupanjem od 1,7 stepena. Prošla godina je bila veoma kišna u većem delu Srbije, a najkišnija u Sjenici ikada. Bilo je i rekordno mali broj mraznih dana na devet, a ledenih dana na 11 glavnih meteoroloških stanica. Januar 2023. bio je drugi najtopliji u Srbiji, septembar treći najtopliji u istoriji, oktobar drugi sa najvećom temperaturom, decembar treći najtopliji, a na čak 13 glavnih meteoroloških stanica prevaziđen dosadašnji apsolutni decembarski maksimum temperature vazduha.
Srednja temperatura vazduha u Srbiji 2023. iznosila je 12,5 stepeni, a u Beogradu 14,8 stepeni. U planinskim krajevima temperatura se kretala od 5,4 stepena na Kopaoniku do 9,5 stepeni na Zlatiboru. U Beogradu smo u 2023. imali 34 tropske noći, tokom kojih temperature nisu padale ni u najhladnijem delu noći ispod 20 stepeni. Na Paliću je zabeležena 21 tropska noć, u Loznici 18, u Negotinu 16, u Novom Sadu 15, u Zrenjaninu i Kikindi 14, u Somboru i Valjevu 12. Tropske noći nisu zabeležene u delu zapadne i južne Srbije.
Prošla godina oborila je mnoge rekorde u Srbiji, a najviša dnevna temperatura vazduha izmerena je 25. jula u Dimitrovgradu i 4. avgusta u Nišu i iznosila je 39,0 stepeni. U većem delu Srbije zabeleženo je od 37 do 60 tropskih dana što je za tri do 18 više od prosečnog broja za period 1991-2020. U Beogradu je zabeleženo 57 tropskih dana što je za 12 dana više od proseka. Zima 2022/2023 bila je treća najtoplija zima u Srbiji od 1951. godine, a druga najtoplija u Beogradu od 1888. godine, uz rekordno mali broj mraznih dana i ledenih dana na 11 glavnih meteoroloških stanica.
Iako je iza nas najtoplija godina ikada, meteorolozi najavljuju još nekoliko nedelja veoma toplog vremena, ali se očekuje i pogoršanje sa kišom i jakim zahlađenjem oko sredine februara. Prema aktuelnim prognozama, dalji razvoj sinoptike bi mogao ići u pravcu dužeg hladnog perioda. Takođe, treba pomenuti da je najhladniji dan februara u Beogradu bio 11. februar 1929, kada je izmereno minus 25,5 stepeni Celzijusa. Najtopliji februar zabeležen je 30. februara 1899, kada je izmereno plus 24,5 stepeni.
U celoj Srbiji su zabeleženi temperaturni rekordi, kao i povećanje broja tropskih dana i smanjenje broja mraznih i ledenih dana. S obzirom na ove podatke, jasno je da se proces globalnog zagrevanja i uticaj klimatskih promena znatno odražavaju na vreme u Srbiji. Očekuje se da će se ovi trendovi nastaviti i u narednim godinama, što ima ozbiljne posledice po životnu sredinu, poljoprivredu i ekosisteme u zemlji. Vlasti i stručnjaci moraju ozbiljno da razmotre mere za smanjenje uticaja klimatskih promena i zaštite životne sredine kako bi se zaustavilo dalje povećanje temperature i smanjili negativni efekti globalnog zagrevanja.
