Njemačka vlada priprema se za moguću nacionalizaciju imovine ruske kompanije „Rosnjeft“ u toj zemlji, uključujući i njen udeo u rafineriji „Šved“, prema izjavama dva izvora iz vlade u Berlinu. Prema poslovnom listu Handelsblat, njemačko Ministarstvo ekonomije već obavlja neophodne pripreme, a u razgovorima o toj temi u ponedjeljak učestvovali su i predstavnici ruske grupe, preneo je Rojters.
Još uvek nije doneta odluka o tome da li će sve biti završeno pomenutom formalnom procedurom za nacionalizaciju, koju vlada svakako želi da sprovede. Nadzor nad imovinom „Rosnjejfta“ u Nemačkoj, uključujući i njen udeo od 54,17% u berlinskoj rafineriji „Šved“, stavljena je pod nadzor u septembru 2022, nakon napada Rusije na Ukrajinu. Od tada je nadzor produžavan dvaput, zaključno sa septembrom 2023, što ističe u martu, kada vlada treba da donese novu odluku.
Ova odluka dolazi kao reakcija na napade Rusije na Ukrajinu i povezana je sa sankcijama koje su uvedene protiv Rusije. Nacionalizacija imovine ruske kompanije „Rosnjeft“ u Nemačkoj postala je pitanje u kojem je vlada odlučila da preduzme korake kako bi zaštitila svoje interese. Ovo je također signal drugim kompanijama koje posluju u Nemačkoj da mogu očekivati slične mere ako se ne pridržavaju međunarodnih standarda i normi.
Iako se još uvijek čeka konačna odluka o nacionalizaciji imovine, ova vest je dovela do velike pažnje i spekulacija u poslovnoj zajednici. Nacionalizacija imovine ruske kompanije bi mogla imati značajne posledice ne samo za ekonomsku situaciju, već i za političke odnose između Nemačke i Rusije.
Još uvek nije jasno kako bi ta nacionalizacija mogla uticati na postojeće poslovne aranžmane i ugovore koji su već sklopljeni između „Rosnjefta“ i nemačkih kompanija. Osim toga, postavlja se pitanje šta bi moglo biti sa radnicima rafinerije „Šved“ i da li bi nacionalizacija mogla dovesti do gubitka radnih mesta ili drugih negativnih posledica.
Sve ovo budi zabrinutost kako u Nemačkoj tako i u drugim zemljama koje imaju poslovne veze sa „Rosnjeftom“. Kako god odluka bude donesena, moglo bi doći do promene u tržišnim uslovima i poslovnim odnosima koji se odnose na naftnu industriju u Nemačkoj.
Takođe, postavlja se i pitanje kako bi nacionalizacija imovine ruske kompanije mogla uticati na već kompleksne odnose između Nemačke i Rusije, i kako bi to moglo uticati na trgovinske odnose između ove dve zemlje. Povećanje geopolitičkih tenzija između Nemačke i Rusije može imati ozbiljne posledice ne samo na regionalnom nivou, već i na globalnoj geopolitičkoj sceni.
Nacionalizacija imovine „Rosnjefta“ u Nemačkoj je samo jedan od primera kako se politički konflikti mogu preneti na poslovnu sferu i kako se ekonomske odluke mogu koristiti kao sredstvo za postizanje političkih ciljeva. U ovom slučaju, nacionalizacija imovine postaje simbolički gest koji pokazuje nameru Nemačke da ojača svoj politički položaj u međunarodnoj areni.
Dakle, ova vest ima šire političke i ekonomske implikacije koje bi mogle imati dugoročne posledice ne samo za Nemačku i Rusiju, već i za globalnu političku i ekonomsku scenu. Odluka o nacionalizaciji imovine „Rosnjefta“ u Nemačkoj će sigurno privući pažnju međunarodne zajednice i uticati na buduće odnose između ove dve zemlje.
