Cene poljoprivrednog zemljišta u Sloveniji su među najvišima u Evropskoj uniji, pokazuju najnoviji podaci objavljeni od strane Evrostata. Prosečna cena hektara poljoprivrednog zemljišta u Sloveniji tokom 2022. godine iznosila je 23.282 evra, dok je prosek za celu EU bio 10.578 evra, kako je prenela Slovenska tiskovna agencija STA.
Evrostat takođe navodi da je poljoprivredno zemljište najskuplje na Malti, gde je prosečna cena po hektaru iznosila čak 233.230 evra. Slede Holandija, Luksemburg i Irska, dok Slovenija zauzima peto mesto po visini cena poljoprivrednog zemljišta.
U pomenutoj državi postoji primetna regionalna razlika u cenama poljoprivrednog zemljišta, gde je hektar zemlje na zapadu zemlje gotovo dvostruko skuplji od zemlje na istoku Slovenije.
U poređenju sa drugim zemljama članicama EU, najpristupačnije cene poljoprivrednog zemljišta zabeležene su u Hrvatskoj, gde je prosečna cena hektara iznosila 3.700 evra. Takođe, poljoprivredna zemlja je jeftina i u Letoniji, Slovačkoj, Litvaniji, Mađarskoj i Estoniji.
Cene poljoprivrednog zemljišta imaju značajan uticaj na poljoprivrednu proizvodnju i sektor u celini. Visoke cene zemljišta mogu predstavljati ozbiljan izazov za mlade poljoprivrednike i manje proizvođače, otežavajući im pristup vlastitom zemljištu i otežavajući konkurentnost.
Takođe, visoke cene zemljišta mogu uticati na celokupnu ekonomiju Slovenije, s obzirom da poljoprivreda čini značajan deo privrede zemlje. S druge strane, niže cene poljoprivrednog zemljišta u drugim zemljama poput Hrvatske mogu pružiti nove mogućnosti za razvoj poljoprivredne proizvodnje i privlačenje investitora.
Pitanje cena poljoprivrednog zemljišta posebno je važno s obzirom na potrebu očuvanja poljoprivredne proizvodnje i ruralnih područja, kao i osiguranje dugoročne održivosti poljoprivrede u Sloveniji i širom Evrope.
Stoga, ovakvi podaci jasno ukazuju na potrebu daljnjeg praćenja i analize tržišta poljoprivrednog zemljišta, kao i razmatranje mera i politika koje bi mogle doprineti ravnomernijoj raspodeli cena zemljišta, olakšati pristup vlastitom zemljištu za mlade poljoprivrednike, kao i podržati održivu poljoprivrednu proizvodnju.
Ova tema takođe pokreće pitanje uloge javnih politika u podršci poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i potrebe za jačanjem institucionalnih i regulatornih okvira koji bi omogućili održiv i ravnomeran razvoj poljoprivrede širom EU.
Nažalost, složenost ovog pitanja zahteva sveobuhvatni pristup i saradnju svih relevantnih aktera, uključujući državne institucije, akademsku zajednicu, poljoprivrednike, udruženja, kao i lokalne i regionalne vlasti.
Poljoprivreda i zemljište predstavljaju važan deo prirodnih resursa i bogatstava svake zemlje, te je stoga od suštinskog značaja obezbediti održivo upravljanje i korišćenje tih resursa za dobrobit sadašnjih i budućih generacija.
U svetlu ovih podataka, postaje jasno da poljoprivredna politika i politika upravljanja zemljištem moraju biti pažljivo razmatrane i promišljene, sa ciljem da podrže održivu poljoprivrednu proizvodnju, ekonomski razvoj ruralnih područja i očuvanje prirodnih resursa, kako u Sloveniji, tako i u čitavoj Evropskoj uniji.
