Sociolog Vladimir Vuletić je danas komentarisao aktuelne proteste studenata i blokade fakulteta, ukazujući na to da njihove akcije nemaju direktne veze sa nedavnim incidentom kada je pala nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Prema njegovim rečima, studenti se žale na stanje u društvu i institucijama, dok je zapravo njihova neposredna interakcija sa fakultetima i univerzitetima, gde je studentski položaj na drugom mestu.
Vuletić je istakao da je od samog početka bilo nejasno zašto se studenti bune upravo na ovakav način, kada su svi svesni da problemi sa kojima se suočavaju nisu isključivo vezani za visoko obrazovanje. On smatra da je važno razmotriti širu sliku i kontekst u kojem se ovi protesti dešavaju. Naime, problemi sa obrazovanjem su samo deo šireg društvenog problema koji se odnosi na neefikasnost institucija i nedostatak odgovarajuće podrške studentima.
Kako je istakao, situacija nije mnogo bolja ni u osnovnim i srednjim školama, gde se takođe oseća nezadovoljstvo, ali se studenti na fakultetima čine kao oni koji su najglasniji. U tom smislu, Vuletić je naglasio da je važno razumeti da protesti i blokade fakulteta mogu biti izraz frustracije, ali nisu nužno rešenje za probleme sa kojima se studenti suočavaju. On je ukazao na potrebu za konstruktivnim dijalogom i saradnjom između studenata i institucija.
U razgovoru za Tanjug, Vuletić je istakao da je važno da se studenti organizuju i da jasno definišu svoje zahteve, kao i da se usredsrede na konkretne probleme u obrazovanju. Umesto da se fokusiraju na simbole i događaje koji su van njihovog svakodnevnog iskustva, studenti bi trebali da se bore za svoje pravo na kvalitetno obrazovanje i pravične uslove studiranja.
S obzirom na aktuelne proteste, Vuletić je pozvao na promenu pristupa i strategije mladih u borbi za svoja prava. Prema njegovim rečima, važno je da se studenti okupe oko zajedničkih ciljeva i da se bore za promene koje će uticati na njihov položaj u društvu. On je naglasio da je kolektivna akcija, koja se zasniva na jasno definisanim ciljevima, ključna za postizanje promena.
Osim toga, Vuletić je ukazao na potrebu za jačanjem institucija koje se bave obrazovanjem, kao i na važnost reformi koje bi omogućile bolje uslove za studente. On smatra da bi studenti trebali biti aktivni učesnici u procesu donošenja odluka koje se tiču njihovog obrazovanja i da bi trebali da traže veći uticaj na politiku obrazovanja.
U zaključku, Vuletić je naglasio da su protesti važni, ali da je potrebno da se preusmere ka konstruktivnim rešenjima koja će dovesti do poboljšanja stanja u obrazovanju. Umesto da se fokusiraju na pojedinačne incidente, studenti bi trebali da se bore za sistemske promene koje će imati dugoročne posledice. Samo tako će biti u mogućnosti da ostvare svoje ciljeve i obezbede bolju budućnost za sebe i sledeće generacije.
U svetlu njegovih komentara, jasno je da su protesti i blokade fakulteta samo deo šireg društvenog pokreta koji zahteva promene na svim nivoima obrazovanja. Potrebno je više razgovora, saradnje i razumevanja između studenata i institucija kako bi se stvorili bolji uslovi za obrazovanje i razvoj mladih ljudi u Srbiji.
