Bugarski premijer Nikolaj Denkov izjavio je da postoji mogućnost da se Bugarska neće pridružiti evrozoni u januaru 2025. godine, kako je planirano.
Denkov je dao ove izjave tokom intervjua za bugarski Darik radio, gde je rekao da datum pridruživanja evrozoni nije konačan i da je važnije imati jasan pravac i raditi na tome. Premijer je istakao da je ovaj proces dobar za biznis, građane i kontrolu finansijskih institucija.
„Ovo nije konačan datum, već je važno da imamo jasan pravac i radimo na tome. Ovo je dobro za biznis, dobro za građane, dobro za kontrolu finansijskih institucija“, rekao je Denkov.
Ovaj potez dolazi nakon što je Bugarska dobila zeleno svetlo od Evropske centralne banke za pristupanje evrozoni. Međutim, premijer Denkov ističe da je važno da se zemlja pridruži evrozoni kada je spremna, a ne samo da ispuni rok koji je postavljen.
Bugarska već koristi evro kao sredstvo plaćanja, ali zvanična valuta zemlje ostaje bugarski lev. Pridruživanje evrozoni bi značilo da bi Bugarska zvanično odustala od svoje valute i prešla na evro.
Denkovova izjava izaziva promišljanje o budućnosti Bugarske u evrozoni, s obzirom na to da je zemlja već obavila većinu tehničkih i zakonskih priprema za pridruživanje, kao što su usklađivanje inflacionog i budžetskog deficita sa zahtevima EU.
Ostale zemlje u regionu, poput Hrvatske, trenutno takođe rade na pridruživanju evrozoni, ali su i one suspendovale planirane rokove zbog neusaglašenih ekonomskih kretanja i političkih neizvesnosti u vezi sa evrozonom.
Premijer Denkovov komentar takođe dolazi u vreme kada se EU suočava sa ekonomskim izazovima uzrokovanim pandemijom COVID-19. Pridruživanje evrozoni moglo bi biti ključno za stabilizaciju ekonomija zemalja članica, ali je jasno da vlade treba da budu oprezne u vezi sa postavljanjem rokova, kako bi se izbegli nepotrebni ekonomski rizici.
Ova vest takođe izaziva pitanja o budućnosti evrozone i njenom proširenju. Iako je evrozona već proširena na 19 zemalja članica, ostaje pitanje da li će se ista dinamika nastaviti ili će se zemlje suočiti sa većim izazovima prilikom pridruživanja.
Neki ekonomisti smatraju da bi pridruživanje evrozoni moglo biti korisno za stabilizaciju bugarske ekonomije, ali isto tako ukazuju na to da zemlja treba da bude spremna za takav potez, kako bi se izbegli potencijalni ekonomski rizici.
Bugarska je jedna od najsiromašnijih zemalja u EU sa visokom nezaposlenošću i niskim standardom života. Pridruživanje evrozoni bi moglo doneti stabilnost i olakšati trgovinu, ali isto tako bi zahtevalo određene ekonomske reforme.
U svakom slučaju, odluka o pridruživanju evrozoni će biti ključna za budućnost Bugarske i njen odnos sa EU. Kako će se situacija dalje razvijati, ostaje da se vidi, ali je jasno da premijer Denkov i bugarska vlada imaju težak zadatak pred sobom.
