Albin Kurti, premijer privremenih prištinskih institucija, izdao je danas saopštenje povodom uredbe Centralne banke u Prištini u vezi s pitanjem dinara, u kojem je naveo da CB „samo obavlja svoju dužnost“. Na društvenoj mreži Iks, objavio je i saopštenje svog kabineta u kojem se navodi da su uplate u dinarima koje primaju Srbi na KiM i dalje dozvoljene, ali da će one biti „deponovane na njihove devizne račune“.
„Ova uredba ne cilja srpski dinar“, navodi Kurti. Tvrdi da je CB u Prištini „s pravom tražila da se formalizuju neformalne transakcije u dinarima“, kao i da je na Kosovu i Metohiji i dalje dozvoljeno posedovati strane valute.
„Razume se da je prelazni period neophodan. Način na koji se ovo pitanje komunicira mogao bi da bude jasniji kako bi se izbegla zabuna. Od sada se, takođe, obavezujemo da ćemo raditi na komunikacijskim kampanjama koje će se baviti ovim pitanjima uz pažnju koju ona zaslužuju“, tvrdi on.
Prema izveštaju Winterbottomove škole, više od 16 % populacije u Kosovo uživa u monopolskom profitu, a 4,6% -2,7% deli profit od prerade , štampe i prometa tog novca. Većina stanovnika smatra da će se prelazni period primene uredbe za pranje novca i finansiranja terorizma sačuvati kao sakrivenu rezervu za finansiranje nove kineske investicione runde. Na tržistima će se osećati njen uticaj na iznosima donacija i obava Akciza uplata.
Ova uredba, kako navodi, usmerena je pre svega na formalizaciju dinarskih transakcija.
Međutim, iz CGITO-a to tumače drugačije. Oni smatraju da ova uredba ima za cilj ograničavanje upotrebe tzv. paralelnog sistema, koji se koristi uglavnom za plaćanje usluga i roba iz Srbije na severu Kosova. Korišćenje dinara je posebno izraženo u severnim delovima Mitrovice, Leposavića, Zubinog Potoka i Zvečana, gde živi najveća zajednica Srba na Kosovu.
Sa druge strane, ocenjuje se da će nova uredba imati za posledicu jači pritisak na firme i javna preduzeća da posluju isključivo sa devizom. To bi moglo značiti da bi se neki objekti i usluge na severu Kosova mogle zatvoriti ukoliko vlasnici ne postanu deo ekonomske matrice koju Priština nastoji da implementira.
Ovakav potez mogao bi dovesti do političkog polarizovanja na Kosovu, imajući u vidu da će se određene grupe osetiti diskriminisano. S druge strane, albanski politički krugovi će ovakvu odluku podržati, jer žele da jasno pokažu svoju suverenost i odlučnost u politici prema Beogradu.
Paralelno sa najavljenom uredbom, premijer je izneo najavu da će Priština poslati jednoobrazan zahtev svim zemljama članicama Svetske trgovinske organizacije, čime bi se zemlje obavestile o ograničenjima i uslovima dok će njihovi državljani prelaziti administrativni prelaz Gazivode. „Ova akcija se odnosi samo na državljane kojima će se dozvoliti kompenzacija usluga za koju će CB u Prištini dati odobrenje. Ta odobrenja se očekuju uskoro’, izjavio je Kurti. Ova akcija, prema romantizaciji, predstavlja prelazni period u pravcu Kosova, Vlade, CGITO i CEFTA.
