Ruski doseljenici u Srbiji suočeni sa pretnjom proterivanja
Zbog eskalacije sukoba u Ukrajini, više hiljada Rusa je pronašlo novo utočište u Srbiji. Međutim, nekoliko njih se suočilo sa ozbiljnom pretnjom proterivanja iz zemlje zbog navodno negativne bezbednosne procene. Nedavno objavljen članak na ruskom RT-u sugeriše da bi moglo biti još sličnih slučajeva, što je izazvalo strah među ruskom dijasporom u Srbiji.
Jedna od tih porodica je porodica Koposov koja je iz Sankt Peterburga došla u Srbiju 2019. godine. Nakon pet godina mirnog života, Elena Koposova je suočena sa pretnjom proterivanja zbog toga što je proglašena „bezbednosno rizičnom osobom“. Nikada nije dobila obrazloženje za takav akt, ali sumnja da je to posledica potpisivanja antiratne peticije na početku sukoba u Ukrajini.
Unatoč tome, njen zahtjev za žalbu je usvojen i privremeni boravak u Srbiji joj je produžen.
„I dalje čekam odluku o mom zahtjevu za stalnim boravkom. Moj suprug i deca su dobili stalni boravak, što je veliko olakšanje za nas, ali ja još uvijek ne znam šta će biti sa mnom. Ovo je naš jedini dom i ne želimo se vratiti u Rusiju ni pod kojim uvjetima“, rekla je Elena.
Međutim, opasnost koja je zaobišla porodicu Koposov može prijetiti drugim ruskim državljanima u Srbiji.
Prema članku na RT-u na ruskom, srpske bezbednosne službe planiraju proterivanje određenih Rusa zbog navodnih veza sa srpskom opozicijom.
Pjotr Nikitin iz Ruskog demokratskog društva, koje okuplja antiratne aktiviste protiv politike Vladimira Putina, rekao je za Euronews Srbija da se ne osjećaju ugodno zbog takvih vijesti.
„Naša poruka Srbiji i svijetu je da Putin nije Rusija, da Putin ne predstavlja ruski narod, da je Putin uzurpator i da Putinov rat protiv Ukrajine nije u ime ruskog naroda. Ta poruka nije prihvatljiva Putinu i Moskvi, pa pokušavaju suzbijati naručenu kampanju zastrašivanja ruske dijaspore koja je uglavnom opozicija“, rekao je Nikitin.
Prema Zakonu o strancima, stranac koji ugrožava ustavni poredak i sigurnost Srbije smatra se bezbednosno rizičnim. Međutim, pravnici ističu da je često problem što bezbednosne službe ne daju obrazloženje zašto smatraju da je neko bezbednosno neprihvatljiv.
Marko Štambuk iz Beogradskog centra za ljudska prava objasnio je da mnoge stvari stranim državljanima i dalje ostaju nepoznanica.
„S obzirom na to da se sadržaj sigurnosnih procena ne saopštava stranim državljanima, niti njihovim pravnim zastupnicima, jer su označeni određenim stepenom tajnosti, ne možemo znati da li su te procene osnovane ili paušalne i neobjektivne, vođene političkim razlozima“, rekao je Štambuk.
Na pitanja Euronewsa Srbija o mogućem proterivanju ruskog državnog građanstva i razlozima zašto bi određene osobe bile bezbednosno neprihvatljive, nismo dobili odgovore ni od policije ni od Bezbednosno-informativne agencije. To ostavlja otvoreno pitanje koliko bi Rusa moglo biti suočeno sa zahtjevom da napuste zemlju.
