Od nedelje poslepodne, grčko ostrvo Santorini i okolna područja neprestano su pogođeni zemljotresima koji su izazvali velike evakuacije. Zemljotresi su bili različitih magnituda, između 3 i 5 stepeni Rihterove skale, što je izazvalo zabrinutost među stanovništvom i turistima. Postavlja se pitanje da li će ova seizmička aktivnost uticati na Srbiju i Crnu Goru i izazvati potrese na tim prostorima.
Seizmološkinja Slavica Radovanović je u intervjuu iznela svoje mišljenje o situaciji u regionu. Istakla je da je izvesno da će doći do potresa u Srbiji, ali još nije sigurno kada i gde će se to dogoditi. Radovanović je objasnila da sve što se dešava u Turskoj i Grčkoj ima uticaj na naš region, ali postoje i druge zemlje koje će biti pogođene pre nas. Prema njenim rečima, Bugarska i Rumunija su prvi kandidati za sledeće zemljotrese, a ukoliko se dogodi jači zemljotres u Grčkoj, to bi moglo da signalizira da se i u Srbiji sprema slična aktivnost.
Razlog za seizmičku aktivnost u ovom delu sveta leži u geološkim procesima. Radovanović objašnjava da afrička ploča, podvlačeći se pod evroazijsku, isteže čitav jug Srbije, Makedonije i Grčke. Ova deformacija utiče na tlo i izaziva potrese. Osećaj ove aktivnosti dopire čak do Zapadne Morave, a slični procesi su doveli do formiranja većine grčkih ostrva.
Seizmološkinja je takođe komentarisala mogućnost vulkanske erupcije u Grčkoj. Prema njenim rečima, trenutna seizmička aktivnost je toliko snažna da bi vulkan već eruptirao da su se ispunili uslovi za to. Istakla je da trenutna procena aktivnosti vulkana ukazuje na to da njegovo vreme još nije došlo. Takođe, prema njenim saznanjima, ne postoje značajne promene terena koje bi ukazivale na moguće erupcije.
Međutim, iako vulkanska erupcija nije na vidiku, Radovanović upozorava na mogućnost pojave cunamija. U slučaju da se dogodi zemljotres jačine 7 stepeni Rihterove skale u plitkom moru, postoji rizik od stvaranja cunamija. Ona objašnjava da bi mehanizam koji bi mogao dovesti do stvaranja talasa bio povezan sa podizanjem i tonjenjem delova Santorinija. U tom slučaju, talas bi bio najsnažniji u određenim zalivima, dok bi u delovima ostrva okrenutim ka otvorenom moru efekat bio slabiji.
Ova situacija izaziva zabrinutost među lokalnim stanovništvom i turistima, koji se pitaju šta će se dalje dešavati. Radovanović je istakla da je važno pratiti situaciju i biti spreman na moguće vanredne situacije. Njena analiza pruža uvid u kompleksne geološke procese koji oblikuju ovaj region i podseća na to koliko je važno biti informisan o rizicima koji dolaze sa prirodnim katastrofama.
S obzirom na trenutnu situaciju, važno je da lokalne vlasti i službe za vanredne situacije budu spremne da reaguju na eventualne posledice zemljotresa ili mogućeg cunamija. Takođe, građanima se savetuje da se informišu o postupcima evakuacije i zaštite u slučaju prirodnih katastrofa.
U svakom slučaju, situacija na Santoriniju i okolnim područjima ostaje napeta, a svi prate najnovije informacije o seizmičkoj aktivnosti u regionu. Na kraju, Radovanović je zaključila da je važno ostati smiren i pripremljen, jer priroda može biti nepredvidiva, ali znanje i pripremljenost mogu značajno pomoći u smanjenju rizika.
