Pravoslavni vernici širom sveta danas slave Prepodobnog Antonija Velikog, ocu hrišćanskog monaštva. Antonije je rođen oko 250. godine u selu Komi blizu Herakleje, a nakon smrti roditelja odlučio je da svoje nasleđe podeli siromašnima i da se posveti životu u pustinji. Tamo je proveo narednih 80 godina, izolovan od sveta, posvećen molitvi, podvizima i razmišljanju o biblijskim poukama. Bio je poznat po svojim iskušenjima sa demonima i postao je učitelj i savetnik mnogih učenih ljudi tog vremena.
Sveti Antonije Veliki je bio poznat po svojoj asketskoj praksi i borbi sa đavolom. Prema hrišćanskom predanju, Antoniju se đavo javio u liku malog crnog dečaka i pokušao da ga navede na greh gordosti, ali je Antonije uspeo da odoli tim iskušenjima. Njegova iskušenja su kroz vekove inspirisala mnoge hrišćanske umetnike i ostavila dubok trag u istoriji pravoslavne crkve.
Sveti Antonije je bio poznat po svojoj mudrosti i plemenitosti, te je oko sebe okupio mnogo učenika kojima je prenosio svoje znanje i iskustvo. Iako nije bio obrazovan, bio je savetnik i učitelj najučenijih ljudi tog vremena, kao što je bio Sveti Atanasije Veliki. Njegova pitanja filozofima koja su ih postidela, pokazala su dubinu njegove mudrosti i razumevanja.
Antonije je preminuo u 105. godini, ostavivši iza sebe naslednike i učenike koji su nastavili njegovu misiju. Danas, Prepodobni Antonije Veliki se smatra ocem hrišćanskog monaštva i njegovo nasleđe i dalje inspiriše vernike širom sveta. Njegova spremnost da se suoči sa svojim unutrašnjim demonima, kao i njegova duboka duhovnost ostavili su trajan uticaj na hrišćanstvo i vernike svih generacija. Sveti Antonije Veliki ostaje simbol asketizma, mudrosti i duhovnosti u pravoslavnoj tradiciji.