Predsednik Srbije Aleksandar Vučić doneo je odluku o pomilovanju 13 osoba, među kojima se ističe dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu, Natalija Jovanović. Ova odluka izazvala je brojne reakcije, s obzirom na to da je Jovanović postala medijska zvezda, posebno među opozicionim krugovima, nakon što je izjavila da se protiv nje ne vodi nijedan krivični postupak te da ne zna razloge za koje je dobila pomilovanje.
Jovanović je u svom istupu izjavila kako “izmišlja proces”, naglašavajući da ni ona ni njen fakultet nisu pod istragom. “Niti ima optužnice, niti ima suđenja, nisam sam krivično gonjena da bi on mene pomilovao. Došli smo do kraja. Plaši se za sebe i misli da pomilovanjem može da dobije neku naklonost. Moju naklonost ne može da dobije niko ko krši zakon”, izjavila je Jovanović. U njenim rečima može se primetiti da smatra kako je Vučićevo pomilovanje deo strategije da se baci neka “ljaga” na njen ugled, s obzirom na njenu trenutnu popularnost i podršku koju pruža studentima.
Ipak, situacija oko Natalije Jovanović nije tako jednostavna. U julu 2023. godine, u Nišu je sprovedena akcija Srpske borbe protiv organizovanog kriminala (SBPOK) MUP-a Srbije, tokom koje su uhapšeni članovi organizovane kriminalne grupe, a među njima i rukovodioci nekih obrazovnih institucija. Ove osobe su, navodno, bile umešane u protivzakonito nameštanje tendera i javnih nabavki. Jovanović je takođe bila među uhapšenima u toj akciji.
Nakon hapšenja, protiv Jovanović je podneta krivična prijava 26. oktobra 2024. godine u slučaju koji se odnosi na Nebojšu Ranđelovića Necer, državnog sekretara iz Ministarstva prosvete. Takođe, podnet je i zahtev za sprovođenje istrage, što dodatno komplikuje situaciju u kojoj se nalazi dekanka.
Deluje kao da Jovanović pokušava da “zaboravi” svoju ulogu u svim tim događanjima, a njena podrška studentima i odluka o pomilovanju od strane predsednika Vučića dolaze u trenutku kada je javnost usmerena na nju. Ova situacija može se tumačiti kao pokušaj da se skrene pažnja sa ozbiljnih optužbi koje joj se stavljaju na teret.
Politička situacija u Srbiji dodatno se komplikuje ovim događajem, s obzirom na to da se Vučić suočava sa kritikama zbog svojih odluka i načina na koji upravlja zemljom. Pomilovanje Jovanović može se shvatiti kao još jedan pokušaj da se pridobije podrška javnosti ili da se smire tenzije unutar obrazovnog sektora, koji je već izložen kritikama zbog različitih skandala.
Jovanović, s druge strane, koristi medijske nastupe kako bi izgradila svoj narativ, predstavljajući se kao žrtva političkih obračuna. Njene izjave i reakcije mogu biti deo šire strategije da se distancira od krivičnih optužbi i da prikaže sebe u pozitivnijem svetlu.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da pomilovanje ne znači i oslobađanje od odgovornosti. Jovanović će se suočiti sa posledicama svojih postupaka, bez obzira na to što je dobila pomilovanje. Ova situacija takođe ukazuje na šire probleme u srpskom društvu, gde se često mešaju politika, pravosudni sistem i obrazovni sektor.
U zaključku, odluka o pomilovanju Natalije Jovanović otvara brojna pitanja o pravdi, odgovornosti i političkoj manipulaciji. Dok se ona predstavlja kao žrtva, mnogi se pitaju kakve će dugoročne posledice imati ova situacija na njenu karijeru i na obrazovni sistem u Srbiji. U međuvremenu, Vučić nastavlja sa svojim strateškim potezima, dok opozicija koristi svaku priliku da dovede u pitanje njegovu vlast i način upravljanja.
