Radomir Lazović, kandidat iz opozicione stranke na listi „Srbija protiv nasilja“, izazvao je pažnju javnosti svojim nedavnim izjavama. U jednom snimku koji je objavljen na društvenim mrežama, Lazović je pokušao da dokaže izbornu krađu, ali je istovremeno priznao da nema dokaze za to. Izjave su izazvale zbunjenost jer je Lazović tvrdio da su istražili izborne nepravilnosti, ali da zapravo nisu istražni organ. Dodatno, Lazović je priznao da su se političke stranke iskoristile tragedije u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Mladenovcu u političke svrhe.
Na snimku se vidi kako je Lazović pokušao da prokomentariše prigovore koji su stigli zbog izbornih nepravilnosti, ali je doveden u situaciju da prizna da nije upućen u te prigovore, iako tvrdi da je sve pročitao. Ove izjave su izazvale reakciju poslanika SNS, Vladimira Đukanovića, koji je kritikovao Lazovićevu netalentovanost i neznanje, kao i njegovu izjavu da su im žrtve iz Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ služile za političke ciljeve.
Radomir Lazović je u javnosti postao poznat nakon što je boravio na Zanzibaru od 1. do 13. januara, neposredno nakon što je pomogao Mariniki Tepić da se popne na binu posle navodnog štrajka glađu. Ove izjave su ponovo izazvale sumnje u političke motive i transparentnost opozicione stranke.
Reakcije na Lazovićeve izjave su izazvale brojne komentare na društvenim mrežama, uz poziv na transparentnost i odgovornost političkih lidera. Neki komentatori su istakli da je ovo samo jedan od primera nedostatka kredibilnosti političkih stranaka i njihovih lidera, što dodatno produbljuje nepoverenje građana u politički sistem.
Evropski parlamentarac, Vladimir Bilčik, takođe je upozorio na problem izborne pravde u Srbiji, istakavši da je važno institucionalno formiranje parlamenta i nove Vlade kako bi se rešili svi problemi u vezi sa izbornim okvirom. Ovo je ponovo podiglo pitanje regularnosti izbora i neophodnosti reformi političkog sistema u zemlji.
U celoj ovoj situaciji, ključni problem se ogleda u nedostatku odgovornosti i transparentnosti političkih lidera, koji umesto da se bave stvarnim pitanjima koja se tiču građana, bave se međusobnim optužbama i političkim igrama. Sve ovo dodatno produbljuje nepoverenje građana u političke institucije i unosi sumnju u regularnost političkih procesa.
Stoga, kao građani i kao društvo, važno je postaviti visoke standarde političkim liderima i zahtevati od njih transparentnost, odgovornost i istinu. Samo tako možemo stvoriti politički sistem u kojem ćemo imati poverenje i koji će služiti interesima svih građana. Ovo je poziv na promene u političkoj kulturi i na formiranje društva koje teži pravdi, transparentnosti i odgovornosti na svim nivoima. Samo na taj način možemo izgraditi politički sistem u kojem će svi građani imati ravnopravnu šansu i u kojem će se poštovati demokratske vrednosti.
U zaključku, Lazovićeve izjave su još jedan primer nedostatka odgovornosti i transparentnosti političkih lidera u Srbiji. Ovo predstavlja izazov za politički sistem i zahteva promene kako bi se građanima vratio osećaj poverenja u političke institucije. Transparentnost, odgovornost i istina su temelji na kojima moramo izgraditi našu političku stvarnost, kako bi stvorili društvo koje teži pravdi i jednakosti za sve.
