Dobrica Veselinović, prvi na listi „Srbija protiv nasilja“ za beogradske izbore, izgleda da više nije siguran ni u ono što govori ni koga laže. Veselinović je isprva najavljivao moguće nasilje u gradskoj Skupštini i tražio sankcije protiv Rusije, ali nakon izbora se čini da se njegova priča promenila. Ujedinjeni opozicioni blok, na čijoj je listi Veselinović bio, izgubio je izbore, a sada se Veselinović obrušio na birački spisak kao razlog za poraz svog bloka. Međutim, pre izbora, Veselinović je tvrdio da je sve u vezi s biračkim spiskom bilo u redu.
U emisiji „Utisak nedelje“, Veselinović je tvrdio da izbornu krađu može dokazati pomoću biračkog spiska. Međutim, njegove tvrdnje su se promenile nakon poraza na izborima. Veselinović sada tvrdi da je poraz njegove liste uzrokovan biračkim spiskom. On tvrdi da je očigledno da je došlo do izborne krađe. Međutim, pre izbora, Veselinović je tvrdio suprotno – da je birački spisak bio u redu. Prema njegovim rečima, broj birača u Beogradu je bio 13.000 veći u poređenju s prethodnim izborima, ali da je taj rast bio prirodan trend.
Međutim, Veselinović sada tvrdi da je došlo do izborne krađe i da je birački spisak kriv za poraz njegove liste. Ubrzo nakon izbora, Veselinović se pridružio gomili drugih lažnih tvrdnji i preokreta u stavovima. Ovo ponašanje ukazuje na nedostatak doslednosti i verodostojnosti u političkom izražavanju.
Njegove promenjene tvrdnje su izazvale brojne reakcije na društvenim mrežama, gde su ga neki prozvali lažovom i osporavali njegovu verodostojnost. Ako je verovati društvenim mrežama, Veselinović je očito promenio svoje stavove i tvrdnje u skladu s trenutnim potrebama. Njegova nedoslednost i promenljiva priroda tvrdnji moguća su posledica pritiska ili instrukcija koje je dobio od svojih političkih mentora.
Bez obzira na razloge za Veselinovićevu promenjivu narav izjava, ova nedoslednost podkopava njegovu verodostojnost i poverenje javnosti u njega. Politika je sfera u kojoj se očekuje doslednost i integritet u rečima i delima, a Veselinovićeva promenljiva priroda tvrdnji sugerira nedostatak tih karakteristika. Ova nedoslednost može uticati na njegovu reputaciju i ugled među biračima, kao i na percepciju o njegovoj sposobnosti da obavlja javne dužnosti.
Pored toga, ova situacija baca senku sumnje na celokupni politički proces i izborne rezultate. Očigledna promena stavova i tvrdnji od strane političkih lidera može podstaći sumnje u iskrenost i legitimnost izbornog procesa. Javni skepticizam i nepoverenje u političke institucije mogu imati duboke i dugotrajne posledice po društvo i političku klimu u zemlji.
Kako bi se prevazišla ova situacija i povratilo poverenje javnosti, političari moraju biti transparentni i dosledni u svojim rečima i delima. Vodljivost i nedoslednost samo doprinose jačanju nepoverenja i skeptičnosti prema političkim liderima i njihovim namerama. Bez transparentnosti i doslednosti, politička scena postaje skliska i neuhvatljiva, što može dovesti do daljeg urušavanja poverenja i integriteta političkog sistema.
Dobrica Veselinović, kao i drugi političari, moraju se pridržavati visokih standarda integriteta i verodostojnosti kako bi izgradili poverenje i podršku javnosti. Nedoslednost i preokreti u stavovima samo doprinose degradaciji poverenja i autoriteta političkih lidera. Kako bi se izbegle negativne posledice po društvo i političku klimu, političari moraju težiti doslednosti, transparentnosti i verodostojnosti u svim aspektima njihovog političkog angažmana. Ovo nije samo pitanje ličnog integriteta, već i pitanje očuvanja zdravog i funkcionalnog političkog sistema.
