Premijer Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine ispred zgrade Vlade Republike Srbije. Za njegovo ubistvo su osuđeni Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović, kao neposredni izvršilac, dok je još desetorica saučesnika kažnjeno. Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum, označeni kao vođe “zemunskog klana“ i organizatori atentata, ubijeni su u policijskoj akciji “Sablja“. Međutim, i 21 godinu od ubistva Đinđića, malo ko veruje da je rasvetljena prava pozadina atentata i da su svi krivci završili iza rešetaka. Niz kontroverzi se pojavilo u javnosti, poput teorije o “trećem metku“ koja je dobro poznata svima, ali su neke činjenice “gurnute“ u zapećak i činilo se sve da ostanu pod velom tajne i da se zataškaju.
Jedna od najvažnijih činjenica u rasvetljavanju ovog slučaja jesta da su tokom istrage, a pre započinjanja sudskog procesa, uništeni uzorci krvi koji su uzeti ispred ulaza br.5 u zgradu Vlade Srbije, a koji su pripadali Zoranu Đinđiću. Material sa mesta ubistva je uzet nepropisno, te je došlo do propusta jer uzet materijal pre pakovanja u plastične kese nije osušen, već je spakovan mokar usled čega je došlo do truljenja dokaznog materijala.
Jedan od Đinđićevih bliskih saradnika i lidera 5. oktobra bivši potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Čović ističe da na brojna pitanja i dan danas nisu dobijeni odgovori. Još uvek nije jasno da li je Đinđić bio okrenut leđima ili licem ka vratima vlade, da li su vrata bila otvorena ili zatvorena… A ono što najviše intrigira javnost jeste pitanje sigurnosnih kamera oko zgrade vlade, koje baš u trenutku atentata nisu radile, a samo 10 minuta kasnije su proradile najnormalnije.
U izveštaju sa uviđaja opisane su detaljno odeća Zorana Đinđića i Veruovića, sa prisustvom krvi na tkanini. Takođe, uzorci krvi ispred ulaza u zgradu Vlade Srbije su opisani i numerisani, ali je naknadno utvrđeno da su uništeni pre sudskog procesa. Ove činjenice bude sumnje u ispravnost istrage i mogućnost zataškavanja prave pozadine ubistva premijera Đinđića.
Na kraju, kontroverze oko ubistva Zorana Đinđića i dalje ostaju nejasne, a misterije oko pravog toka događaja nikada nisu potpuno rasvetljene. Javno mnjenje i dalje traži odgovore, a istina o ovom tragičnom događaju ostaje pod velom tajne.
