U sarajevskom naselju Džidžikovac večeras je došlo do pucnjave u ugostiteljskom objektu Que Pasa, a prema informacijama koje je objavio portal Klix.ba ispaljena su najmanje tri metka. Iz MUP-a Kantona Sarajevo su saopštili da su dobili prijavu i da su policijske patrole upućene na teren.
Kako nezvanično saznaje sarajevski portal, u vatrenom obračunu povređene su dve osobe. Trenutno nema više informacija o motivu pucnjave ili identitetu napadača. Sarajevo je glavni grad Bosne i Hercegovine, a Džidžikovac je jedno od naselja unutar grada.
Ovo nije prvi put da se događaju pucnjave ili vatreni obračuni u Sarajevu. Upotreba vatrenog oružja postala je zabrinjavajuće česta u Bosni i Hercegovini, ne samo u glavnom gradu već i u drugim gradovima širom zemlje.
Iz MUP-a Kantona Sarajevo su saopštili da su u toku intenzivne istrage i da će javnost biti obaveštena čim se sazna više informacija o ovom slučaju.
Kao što je poznato, Sarajevo je imalo burnu istoriju, posebno tokom rata u Bosni i Hercegovini devedesetih godina prošlog veka. Grad je bio pod opsadom skoro četiri godine, tokom kojih su se dešavali brojni napadi i pucnjave. Iako je rat zvanično završen, nasilje i oružani sukobi i dalje su prisutni u svakodnevnom životu ljudi u Sarajevu i širom zemlje.
Iako je broj ubistava opao u poslednjih nekoliko godina, Bosna i Hercegovina još uvek se suočava sa problemom oružanog nasilja. Prema izveštaju Međunarodne organizacije za migracije, upotreba ilegalnog oružja u BiH je i dalje visoka, a većina oružja dolazi iz vremena rata kada su hiljade komada oružja ostale rasute po zemlji.
Pored toga, trgovina oružjem i krijumčarenje ilegalnog oružja takođe predstavlja ozbiljan problem u ovoj zemlji. Oružje se često koristi u krivičnim aktivnostima kao što su pljačke, ucene, pretnje i ubistva.
Vlada Bosne i Hercegovine preduzima korake kako bi se suzbilo oružano nasilje i promovisala bezbednost građana, ali još uvek postoji mnogo toga što treba uraditi kako bi se situacija poboljšala.
Oružano nasilje utiče na živote građana, pretežno mladih ljudi koji su izloženi riziku da postanu žrtve oružanih incidenata. Ujedno, to takođe stvara osećaj nesigurnosti i straha među stanovništvom, što utiče na kvalitet njihovog svakodnevnog života.
Uz to, oružano nasilje takođe ima negativan uticaj na ekonomiju zemlje, jer otežava poslovanje, turizam i investicije. Ovaj problem zahteva koordinirani pristup svih relevantnih institucija i organizacija u BiH, kao i kontinuiranu podršku međunarodne zajednice.
Suočavanje sa oružanim nasiljem zahteva investicije u obrazovanje, prevenciju i edukaciju, kao i jačanje institucija kako bi se osigurala efikasna primena zakona i pravda za žrtve. Ovo nije samo pitanje borbe protiv kriminala, već i pitanje javnog zdravlja i ljudskih prava.
Gotovo svi društveni slojevi su pogođeni oružanim nasiljem, i potrebno je zajedničko delovanje svih sektora društva kako bi se rešio ovaj ozbiljan problem.
Bez efikasnih mera i odlučne akcije, oružano nasilje u Bosni i Hercegovini će nastaviti da ugrožava bezbednost i dobrobit građana, ograničava ekonomski razvoj zemlje i sprečava napredak ka mirnom i prosperitetnom društvu.
Kako se situacija razvija u vezi sa pucnjavom u sarajevskom naselju Džidžikovac, nadamo se da će pravda biti zadovoljena i da će ovaj incident služiti kao podsetnik vlastima i građanima Bosne i Hercegovine o neophodnosti zajedničkog delovanja u prevenciji i suzbijanju oružanog nasilja.
