Apelacioni sud u Beogradu nedavno je ukinuo kućni pritvor Senadu Rešoviću i Draganu Mitroviću, koji su optuženi za teška krivična dela kao pripadnici kriminalne grupe Veljka Belivuka. Ova odluka je usledila nakon što su se obojica od februara 2021. godine nalazili u pritvoru, a kasnije su prebačeni u kućni pritvor sa elektronskim nadzorom do decembra 2022. godine. Međutim, sada su ponovo vraćeni u Centralni zatvor zbog opasnosti od bekstva, bojazni da bi mogli ponoviti krivično delo, kao i zbog uznemirenja javnosti.
Rešović i Mitrović negiraju optužbe, ali su njihova imena povezana sa ozbiljnim zločinima. Rešović se dovodi u vezu sa otmicom Nikole Mitića, dok se Mitrović povezuje sa ubistvom Zdravka Radojevića. Takođe, postoje informacije da su radili kao obezbeđenje za Veljka Belivuka. Njih dvojica su, zajedno sa ostalim okrivljenima, dovedeni na suđenje u Specijalni sud u Beogradu, gde se suočavaju sa optužbama za sedam ubistava, otmica, silovanje, trgovinu narkoticima i oružjem.
Suđenje je, međutim, odloženo zbog nedolaska advokata, koji su u štrajku. Sledeće ročište zakazano je za 24. februar. Tokom prethodnih suđenja, svedočili su stručnjaci za forenziku iz MUP-a Srbije, koji su iznosili dokaze o zločinima počinjenim u Ritopeku, mestu gde su žrtve mučene i ubijane, a njihovi ostaci su kasnije uništavani.
U okviru istrage, pronađeni su biološki i drugi tragovi koji su poslati na analize. Javno tužilaštvo za organizovani kriminal navelo je u optužnici da su pronađeni DNK tragovi nekoliko osoba u prostoriji koja je nazvana „klanica“, gde su se navodno vršila ubistva. Ova „klanica“ je postala sinonim za stravične zločine koje je počinila ova kriminalna grupa.
Belivuku i ostalim članovima grupe sudi se za ubistva različitih žrtava, uključujući Gorana Veličkovića Goksija, Lazara Vukićevića, Milana Ljepoju, Nikolu Mitića, Zdravka Radojevića, Gorana Mihajlovića i Aleksandra Gligorijevića Pukija. Takođe, neki od optuženih su teretili i za silovanje i premlaćivanje mladića I.S.
U ovom slučaju, trojica optuženih su priznali krivična dela koja su im stavljena na teret i na taj način su stekli status okrivljenih saradnika. Srđan Lalić je osuđen na 18 godina, Bojan Hrvatin na 15, a Nikola Spasojević na 14 godina zatvora. Svoj trojici pretila je doživotna kazna zatvora, ali su priznanjem olakšali svoju situaciju.
Ova situacija svedoči o ozbiljnosti zločina koji su počinjeni, kao i o složenosti pravnog procesa. Pitanje organizovanog kriminala u Srbiji postaje sve važnije, a javnost sa nestrpljenjem prati tok suđenja. U ovom slučaju, ne samo da su u pitanju ljudski životi, već i pravda koja mora biti zadovoljena.
Zločini koje su počinile ove kriminalne grupe ostavili su dubok trag na društvo, a suđenja su često praćena medijskim interesovanjem i javnim debatama. Očekuje se da će nastavak suđenja doneti nova saznanja i možda čak i nove optužbe, što bi moglo dodatno osvetliti ovu mračnu stranu života u Srbiji.
U ovom trenutku, pravda je na delu, a odlukama suda se šalje jasna poruka da će se krivična dela, bez obzira na njihovu složenost, morati procesuirati i da će odgovorni biti kažnjeni. Ovaj slučaj takođe ukazuje na potrebu za jačim zakonima i pojačanim merama bezbednosti kako bi se sprečili slični zločini u budućnosti.
