Predsednik Skupštine Severne Makedonije Taljat Džaferi podneo je ostavku na svoju funkciju, saopšteno je iz kabineta Džaferija. Ovlastio je potpredsednika Sobranja Republike Severne Makedonije Gorana Mišovskog da predsedava plenarnom sednicom zakazanom za 26. januar 2024. godine. Ova vest dolazi u isto vreme kada je premijer Dimitar Kovačevski podneo ostavku. Kompletan sadržaj vesti dostupan je korisnicima Tanjugovih servisa.
Predsednik Skupštine Severne Makedonije, Taljat Džaferi, podneo je danas ostavku na svoje mesto, čime su povećani politički problemi u zemlji koja pokušava da se izbori sa ekonomskim problemima i pandemijom koronavirusa.
„Obaveštavamo vas da je danas predsednik Sobranja Republike Severne Makedonije Taljat Džaferi podneo ostavku na svoju funkciju u skladu sa članom 115. Poslovnika Sobranja. Istovremeno, saopštavamo da je ovlastio potpredsednika Sobranja Republike Severne Makedonije Gorana Mišovskog da predsedava plenarnom sednicom koja je zakazana za 26. januar 2024. godine“, saopšteno je iz kabineta Džaferija, prenosi portal Skopje1.
Ova vest se pojavila samo nekoliko sati nakon što je premijer Severne Makedonije, Dimitar Kovačevski, takođe podneo ostavku, navodeći zdravstvene probleme u svojoj porodici kao razlog.
Očekuje se da će automatski vođa vladajuće Socijaldemokratske partije, Oliver Spasovski, preuzeti funkciju premijera, budući da je on izabran na sastanku stranke kao „kandidat za premijera“.
Taljat Džaferi, bivši potpredsednik stranke Demokratska unija za integraciju koju predvodi Ali Ahmeti, izabran je za predsednika Skupštine u avgustu 2020. godine.
U to vreme pozicija predsednika Skupštine je dodeljena Albanaca koji predstavljaju drugu po veličini etničku zajednicu u Severnoj Makedoniji.
Njegova ostavka ukazuje na sve veće političke nemire i nestabilnost u zemlji, koja se suočava sa teškim ekonomskim situacijom, političkim tenzijama i nezadovoljstvom javnosti.
Severna Makedonija se takođe bori sa posledicama pandemije koronavirusa, sa zemljom koja je pretrpela ozbiljan udarac zbog ove zdravstvene krize.
Ostavka prezidenta Skupštine i premijera, u kratkom vremenskom periodu, postavlja pitanja o budućnosti političke situacije u zemlji.
Ponovno preuzimanje vlasti od strane etničkih Albanaca bila bi značajna prekretnica u Severnoj Makedoniji, koja je godinama bila podeljena između etničkih zbog tenzija između Makedonaca i Albanaca.
Ovo bi moglo dalje da zakomplikuje političku situaciju u žeji već turbulentnoj zemlji, koja pokušava da nađe stabilnost nakon više godina političke krize.
Navodne političke manipulacije, korupcija, ekonomske teškoće i druge društvene probleme Makedoniju čine veoma nestabilnom. Bilo kakva politička reorganizacija mogla bi izazvati dodatne napetosti i nestabilnost u zemlji.
Od vitalnog je značaja da se pitanja i nejasnosti oko vlasti u Makedoniji reše na miran i konstruktivan način, kako bi se osigurala stabilnost i prosperitet zemlje.
Severna Makedonija je veoma važan region za evropsku bezbednost i stabilnost, a bilo kakvi politički problemi u toj zemlji mogli bi imati ozbiljne posledice na region.
Stoga je neophodno da se politički lideri u Severnoj Makedoniji suoče sa izazovima i pronađu konstruktivna rešenja za trenutnu političku krizu, kako bi se osigurala mirna tranzicija vlasti i stabilnost zemlje.
Ovo je takođe važno za evropsku perspektivu Makedonije, budući da je stabilnost, prosperitet i reforme neophodno da bi se zemlja približila EU i ostvarila napredak ka članstvu u Uniji.
Nadajmo se da će politički lideri u Severnoj Makedoniji uspeti da premoste političke razlike, postignu dogovor i preuzmu inicijativu u rešavanju krize, sa ciljem jačanja demokratije, vladavine prava i prosperiteta zemlje.
