PODGORICA – Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) zadržala je prognozu ovogodišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Crnoj Gori na 2,9 odsto, kako je objavljeno u najnovijem izveštaju koji je analizirala crnogorska informativna agencija MINA. Ova procena predstavlja stabilan nivo rasta, ali i izazove s kojima se crnogorska ekonomija suočava u aktuelnom trenutku.
U izveštaju se takođe navodi da je EBRD smanjila prognozu rasta crnogorske ekonomije za prethodnu godinu sa 3,8 na 3,1 odsto. Ova revizija ukazuje na to da su ekonomski pokazatelji u 2023. godini bili manje povoljni nego što se u početku očekivalo. Smanjenje rasta može biti rezultat nekoliko faktora, uključujući globalne ekonomske turbulencije, kao i unutrašnje izazove u strukturi crnogorskog gospodarstva.
Jedan od ključnih faktora koji utiču na smanjenje rasta je i pad izvoza. EBRD je ukazala na to da je crnogorski izvoz smanjen, delimično zbog značajnog opadanja rasta turizma u odnosu na rekordnu 2023. godinu. Turizam je jedan od glavnih sektora crnogorske ekonomije, a smanjenje broja turista, posebno iz Rusije i Ukrajine, dodatno komplikuje situaciju. Pored toga, globalne ekonomske krize i promene u potražnji za turističkim uslugama dodatno su otežale oporavak sektora.
S obzirom na to da je turizam ključna grana privrede, pad broja turista može imati dugoročne posledice na BDP, zaposlenost i ukupni ekonomski rast. U tom kontekstu, analitičari smatraju da je neophodno diversifikovati privredu i smanjiti zavisnost od turizma kako bi se stvorili novi izvori rasta.
Uprkos ovim izazovima, EBRD se nada da će Crna Gora uspeti da zadrži stabilan rast BDP-a. Očekuje se da će se ekonomska aktivnost postepeno oporavljati, ali uz napomenu da će biti potrebno vreme i dodatne mere za podsticanje rasta. U tom smislu, vlada Crne Gore bi mogla razmotriti planove za privlačenje stranih investicija, unapređenje infrastrukture i podršku domaćim preduzećima.
Analitičari ističu da je važno da se Crna Gora fokusira na stvaranje povoljnog poslovnog okruženja, kako bi privukla investitore i podstakla rast malih i srednjih preduzeća. Pored toga, potrebne su i reforme u obrazovanju i obuci radne snage kako bi se povećala konkurentnost na tržištu rada i prilagodila potrebama savremenih industrija.
Takođe, EBRD ukazuje na potrebu za jačanjem institucionalnih kapaciteta i unapređenjem upravljanja javnim resursima. Transparentnost i efikasnost u radu javnih institucija doprinele bi boljoj percepciji Crne Gore kao atraktivne destinacije za investicije.
U svetlu ovih informacija, postavlja se pitanje kako će Crna Gora odgovoriti na izazove koje nosi trenutna ekonomska situacija. Očekuje se da će vlada u narednom periodu preduzeti konkretne korake ka unapređenju ekonomskih uslova i stabilizaciji rasta. U tom smislu, važno je da se uspostavi dijalog između vlasti, poslovnog sektora i civilnog društva kako bi se zajednički radilo na rešenjima koja će doprineti održivom razvoju.
Konačno, dok Crna Gora nastavlja da se suočava sa izazovima na putu ka ekonomskom oporavku, EBRD će ostati ključni partner u pružanju podrške i olakšavanju investicija koje su potrebne za dugoročni rast i stabilnost. Ostaje da se vidi kako će se situacija dalje razvijati i koje mere će biti preduzete kako bi se obezbedila bolja budućnost za crnogorsku ekonomiju.
