Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je večeras, na Samitu EU-Zapadni Balkan u Sloveniji, izrazio zabrinutost zbog trenutne energetske krize koja pogađa region. On je posebno prokomentarisao skok cene energenata i naveo da je Srbija srećom uspela da izgradi gasovod i da ima dovoljno gasa i struje za svoje potrebe.
Vučić je istakao da je do energetske krize došlo zbog uvođenja karbon taksi i težnje ka korišćenju zelene energije. On je istakao da je ova kriza teža od svih prethodnih sa kojima se Srbija suočavala, uključujući migracije, poplave i pandemiju virusa COVID-19.
Predsednik je naglasio da građani Srbije ne moraju da brinu jer će država imati dovoljno struje i gasa da obezbedi tople domove. Međutim, upozorio je na moguće posledice po privredu, navodeći da bi zbog skoka cena energenata moglo doći do zatvaranja fabrika i otpuštanja radnika.
Ova izjava predsednika usledila je nakon što je v. d. direktora „Elektroprivrede Srbije“, Milorad Grčić, takođe komentarisao trenutnu situaciju sa energentima. Grčić je istakao da je cena struje „eksplozivno skočila“ i da je cifra postala „nebeska“. On je naglasio da privreda traži pomoć države kako bi se izbegle negativne posledice po proizvodnju i zaposlenost.
Ovo pitanje takođe je deo šire teme energetske tranzicije na Zapadnom Balkanu, a kako ističu stručnjaci, tempo ove tranzicije će biti presudan za uspeh. Usklađivanje sa evropskim standardima i prelazak na zelenu energiju će zahtevati velika ulaganja i reforme, ali je istovremeno i neophodno kako bi region postao energetski održiv i smanjio štetan uticaj na životnu sredinu.
U ovom kontekstu, Vučić je istakao da je izgradnja gasovoda bila veoma pametna odluka, uprkos pritiscima, te da Srbija sada ima dovoljno gasa i struje za svoje potrebe. On je pozvao na zajedničko delovanje zemalja regiona kako bi se prevazišle trenutne izazovne okolnosti.
Ova situacija sa energetskom krizom i skokom cena energenata izaziva zabrinutost i u široj javnosti, posebno među potrošačima. Građani se suočavaju sa povećanjem računa za struju, što može značajno uticati na njihov kućni budžet. Uz to, postavlja se pitanje održivosti poslovanja kompanija, pogotovo manjih preduzeća koja možda neće moći da izdrže troškove visokih cena energenata.
U tom kontekstu, važno je da država preduzme adekvatne mere kako bi podržala privredu i građane u ovim teškim trenucima. Podrška kroz subvencije, olakšice ili druge oblike pomoći mogla bi biti od ključnog značaja u očuvanju ekonomske stabilnosti i socijalne sigurnosti.
U zaključku, energetska kriza koja pogađa region Zapadnog Balkana zahteva hitno reagovanje i efikasne mere kako bi se prevazišle negativne posledice. Pored toga, neophodno je sagledati širu perspektivu energetske tranzicije i uložiti napore u razvoj održivih energetskih resursa i tehnologija. Samo zajedničkim delovanjem država, privrede i građana može se prevladati ova izazovna situacija i osigurati održiva energetska budućnost regiona.
