Nakon razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je naredio Ministarstvu energetike da započne izgradnju gasnog čvorišta u Turskoj. Kako javljaju turski mediji pozivajući se na Rojters, Erdogan je izjavio da će Rusija odmah početi transportovati gas u Evropu, bez ikakvog čekanja. Putin je predložio izgradnju gasnog čvorišta u Turskoj, ističući da je Turska najpouzdanija ruta za isporuku gasa Evropskoj uniji. Erdogan je izjavio da će gasno čvorište biti platforma ne samo za trgovinu gasom, već i za utvrđivanje cene, ističući da su trenutne cene gasa izuzetno visoke.
Putin je prethodno sugerisao da bi Rusija mogla napraviti veliko gasno čvorište u Turskoj preusmeravanjem isporuka koje su namenjene gasovodima Severni tok ispod Baltičkog mora, koji su oštećeni u eksplozijama prošlog meseca. Švedske i danske vlasti istražuju te eksplozije kao akte sabotaže, ali još nisu saopštile ko po njihovom mišljenju stoji iza njih.
Ova odluka dolazi u trenutku kada su tenzije između Rusije i Evropske unije veoma visoke. Evropska unija se oslanja na ruski gas, ali istovremeno pokušava da smanji svoju zavisnost od Rusije i traži alternative snabdevanja.
Ova saradnja između Turske i Rusije može imati velike posledice na energetsku politiku Evropske unije. Geopolitički odnosi između Turske, Rusije i Evropske unije veoma su kompleksni, te će ova situacija zahtevati pažljivo praćenje i analizu kako bi se sagledale sve konsekvence.
Osim toga, ova odluka ima i velike ekonomske posledice. Utvrđivanje cene gasa na normalnom tržišnom nivou može imati značajan uticaj na ekonomije zemalja Evropske unije. Smanjenje cena gasa može doprineti povećanju konkurentnosti evropske privrede, ali istovremeno može dovesti do negativnih posledica po industriju gasa u Evropi.
Također, ova odluka otvara i pitanje energetske bezbednosti Evropske unije. Povećana zavisnost od ruske i turske isporuke gasa može dovesti do problema u snabdevanju u slučaju političkih ili ekonomskih sukoba. Evropska unija će morati pažljivo planirati svoju energetsku politiku kako bi se smanjila osetljivost na ovakve geopolitičke rizike.
Izgradnja gasnog čvorišta u Turskoj također ima šire političke posledice. Turska je već mesto velikih geopolitičkih sukoba između Zapada, Rusije i Bliskog Istoka. Ova nova saradnja sa Rusijom može dodatno komplikovati odnose između Turske i Zapada, ali istovremeno može ojačati poziciju Turske u regionu.
Konačno, ova odluka ima i velike ekološke posledice. Povećanje transporta gasa iz Rusije u Evropu može dodatno opteretiti već preopterećene ekosisteme u regionu. Evropska unija će morati pažljivo planirati svoju energetsku tranziciju kako bi se smanjio uticaj na okolinu.
Zaključno, odluka predsednika Erdogana da započne izgradnju gasnog čvorišta u Turskoj nakon razgovora sa ruskim predsednikom Putinom ima velike geopolitičke, ekonomske, energetske, političke i ekološke posledice. Evropska unija će morati pažljivo analizirati ove posledice kako bi se smanjili rizici i iskoristile prilike koje ova saradnja može doneti.
