Evropska unija razmatra značajne promene u svojoj energetskoj strategiji, fokusirajući se na investicije u prirodni gas i nuklearna postrojenja. Ove informacije dolaze iz „Politika“, koja se poziva na nacrt predloga koji je procureo iz Brisela. Ovaj potez je deo šireg plana da se spreči dalja propast evropske industrije, koja se suočava s ozbiljnim izazovima.
U prethodnom periodu, EU je 2019. godine usvojila program „dekarbonizacije“, koji je stavio naglasak na obnovljive izvore energije kao što su solarni paneli i vetroturbine, dok su fosilna goriva, uključujući ugalj i gas, bila stavljena u drugi plan. Međutim, u kontekstu sankcija protiv Rusije, koje su uvedene od 2022. godine, evropska industrija je doživela strašan porast cena energenata, što je dovelo do njenog gubitka konkurentnosti na globalnom tržištu.
Novi plan, koji je u pripremi, ima za cilj da smanji kratkoročne cene energenata i ubrza strukturne reforme potrebne za uštedu, kao i da ojača energetske sisteme EU u cilju zaštite od budućih cenovnih šokova. Procureli nacrt je deo „Akcionog plana za priuštivu energiju“, koji bi trebao biti predstavljen do 26. februara. Plan uključuje unapređenje mreže elektrosnabdevanja, smanjenje poreza na električnu energiju, kao i izdavanje dozvola za nove nuklearne tehnologije.
Brisel se nada da će ovim potezima privući industrijske konglomerate koji su sve više skloni odlasku u SAD i Kinu zbog visoke cene energenata u Evropi. Ovaj plan se može posmatrati kao značajan zaokret prema korišćenju prirodnog gasa, koji je ranije bio predviđen za potpuno izbacivanje iz upotrebe. U tom smislu, Brisel je do sada potpisivao samo kratkoročne ugovore za prirodni gas sa SAD i Katarom, što je značilo da su bili izloženi fluktuacijama na svetskom tržištu.
U skladu sa novim predlozima, EU planira da se „hitno obrati pouzdanim snabdevačima TNG“ kako bi pronašla dodatne uvozne mogućnosti iz postojećih ili budućih projekata. Osim toga, EU namerava da pomogne svojim članicama da obezbede dotok TNG putem dugoročnih ugovora, a sve to bi moglo biti realizovano već do jula ove godine, prema informacijama iz „Politika“.
Jedna od ključnih strategija koju EU razmatra je usvajanje „japanskog modela“ investiranja u gasnu industriju, s posebnim naglaskom na američki prirodni gas. Ovaj pristup bi mogao da pomogne u izbegavanju trgovinskog rata s SAD, koje trenutno vrše pritisak na Brisel da sklopi ugovore za kupovinu američkog TNG, čija cena je znatno viša od cene ruskog gasa koji je bio dominantan na tržištu.
Međutim, ovaj zaokret u energetskoj politici EU verovatno će naići na oštro protivljenje ekoloških grupa i zelenih aktivista, koji se protive daljoj upotrebi fosilnih goriva i zagrevanju planete. Kritičari upozoravaju da bi fokusiranje na prirodni gas i nuklearnu energiju moglo odložiti prelazak na potpuno obnovljive izvore energije, koji su ključni za borbu protiv klimatskih promena.
U zaključku, EU se suočava s izazovima koji zahtevaju hitne i strateške odgovore. Promena u energetskoj strategiji, koja uključuje veće oslanjanje na prirodni gas i nuklearnu energiju, može biti neophodna za očuvanje konkurentnosti evropske industrije, ali istovremeno nosi rizike po ekologiju i održivost na duže staze. Kako će se situacija razvijati, ostaje da se vidi, ali jasno je da je pred EU važna odluka koja će oblikovati njen energetski pejzaž u narednim godinama.
