Nove cene goriva širom Srbije stupile su na snagu danas od 15 časova. Prema najnovijim informacijama, litar evrodizela će koštati 200 dinara, dok će litar benzina evropremijum BMB biti 180 dinara. Ovo predstavlja povećanje od dva dinara u odnosu na prethodnu nedelju. Osim toga, globalne cene dizela su porasle na skoro tromesečni maksimum, što je izazvalo zabrinutost trgovaca i potrošača.
Cene nafte na svetskom tržištu su takođe porasle, pri čemu je cena sirove nafte dostigla 73,948 dolara, a cena nafte Brent 78,827 dolara. U međuvremenu, evropski fjučersi gasa su se na otvaranju berze TTF prodavali po ceni od 28,450 evra za megavat-sat. Sve ovo je uticalo na rast cena dizela za čak 15 odsto u proteklih mesec dana.
Porast globalnih cena dizela je dovelo do zabrinutosti da će turbulencije zbog krize u Crvenom moru povećati troškove goriva za potrošače i poremetiti vitalne isporuke iz Azije u Evropsku uniju, koja je jedan od najvećih svetskih uvoznika rafinisanih naftnih derivata. Fjučersi na gorivo, koji se smatraju globalnim merilom za cene dizela, porasli su za 15 odsto za nešto više od mesec dana, dostigavši 845 dolara po metričkoj toni.
Otkako su zapadne sankcije na rusku sirovu i rafinisane proizvode stupile na snagu 2022. godine, EU se u velikoj meri oslanjala na uvoz iz Azije i SAD. Sve ovo je dovelo do povećanja cena goriva širom Evrope, uključujući i Srbiju.
Povećanje cena goriva može imati ozbiljne posledice po potrošače, posebno u trenutnoj ekonomskoj situaciji izazvanoj pandemijom koronavirusa. Osim toga, moglo bi dovesti do rasta cena drugih proizvoda i usluga, što bi dodatno opteretilo domaćinstva i privredu.
Uzimajući u obzir ove faktore, potrošači se mogu suočiti sa povećanjem troškova za gorivo i srodne proizvode u narednom periodu. Ovo je posebno važno za vlasnike vozila i preduzetnike koji zavise od transporta kako bi obavljali svoje svakodnevne aktivnosti.
Krajnja cena goriva zavisi od mnogih faktora, uključujući globalnu tražnju i ponudu, političke događaje, kao i promene u proizvodnji i distribuciji nafte i njenih derivata. Sve ovo može imati značajan uticaj na domaću ekonomiju i finansije građana.
Uzimajući u obzir ove faktore, potrošači se trebaju prilagoditi novoj cenovnoj situaciji i potražiti načine kako da smanje troškove goriva. Ovo može uključivati korišćenje javnog prevoza, deljenje vožnje sa drugim putnicima, kao i korišćenje alternativnih goriva i tehnologija koje pomažu u economisanju goriva.
Uz to, vlada i nadležne institucije trebaju razmatrati mogućnosti za regulisanje cena goriva kako bi zaštitili potrošače od prevelikog opterećenja. Ovo može uključivati subvencije, porezne olakšice, kao i mere za povećanje energetske efikasnosti vozila i infrastrukture.
Konačno, sve se ovo dešava u kontekstu sve veće potrebe za tranzicijom ka održivijim oblicima transporta i energije. Klimatske promene, zaštita životne sredine i očuvanje resursa postaju sve važniji faktori u donošenju odluka o energiji i transportu. Stoga, svi akteri, uključujući potrošače, vlade, kompanije i organizacije civilnog društva, trebaju sarađivati kako bi pronašli održiva i efikasna rešenja koja će obezbediti održivu i prosperitetnu budućnost za sve.
