Pravoslavni vernici širom sveta se pripremaju za praznik Uskrsa, koji ove godine pada u nedelju, 5. maja. Počevši od 18. marta, vernici počinju Vaskršnji post, u sklopu kojeg se odriču određenih stvari, posvećuju molitvi i usmeravaju svoj fokus ka duhovnom rastu. Uskršnji praznik ima veliki verski značaj za pravoslavne vernike i obeležava pobedu života nad smrću.
Vernici se na Uskrs međusobno pozdravljaju sa rečenicama „Hristos voskrese!“ (Hristos je vaskrsao!) i „Vaistinu voskrese!“ (Vaistinu je vaskrsao!). Datum Uskrsa se određuje prema određenim kalendarskim pravilima i tradicijama, koje se razlikuju u zavisnosti od verske denominacije. U pravoslavnim crkvama, Uskrs se računa prema julijanskom kalendaru.
Veliki petak, dan pre Uskrsa, ima poseban verski značaj u hrišćanstvu, uključujući i pravoslavnu crkvu. Tog dana se sećamo raspeća i smrti Isusa Hrista na krstu. Uskrs je jedan od najvećih hrišćanskih praznika koji se obeležava širom sveta.
Uskrsne svečanosti će biti organizovane u mnogim pravoslavnim crkvama širom Hrvatske i sveta. Vernici će prisustvovati liturgijama, pozdravljati se sa tradicionalnim pozdravom i uživati u obilnim prazničnim trpezama. Ovaj praznik predstavlja vreme radosti, zajedništva i duhovne pročišćenosti za pravoslavne vernike.
Uskrs je prilika za okupljanje porodica i prijatelja, razmenu poklona i dobrim željama. Mnogi tradicionalni običaji i rituali su vezani za ovaj praznik, kao što su farbanje jaja, pripremanje uskršnjih kolača i ukrasavanje domova. Uskrs je vreme radosti i nade, koje podseća vernike na važnost vere, ljubavi i zajedništva.
Ove godine, Uskrs će biti obeležen u skladu sa epidemiološkim merama zbog pandemije koronavirusa. Vernici se pozivaju da obezbede sigurno okruženje za sve koji prisustvuju verskim službama i obeleže praznik sa poštovanjem prema zdravstvenim preporukama.
Pravoslavni vernici mole se i nadaju se da će ovaj Uskrs doneti novu nadu i obnovu, kako za njih same, tako i za sve ljude širom sveta. Uskrs je prilika za ponovno rađanje duhovnih vrednosti, solidarnosti i ljubavi među ljudima.
U susret prazniku Uskrsa, vernici se posvećuju molitvi, postu i duhovnom pripremanju. Vaskršnji post služi kao vreme duhovne discipline i pripreme za praznik, kada se odriču materijalnih zadovoljstava i usmeravaju svoj fokus ka duhovnom rastu.
Uskrs je prilika za proslavu vere, nade i ljubavi, koje su osnovne vrednosti hrišćanskog učenja. Pravoslavni vernici se raduju Uskrsu kao vremenu radosti, zajedništva i duhovne pročišćenosti, kada se okupljaju sa porodicom i prijateljima, razmenjuju poklone i uživaju u prazničnim obredima.
Ovogodišnji Uskrs će biti poseban zbog vanredne situacije uzrokovane pandemijom koronavirusa, ali to neće umanjiti značaj praznika za pravoslavne vernike. Uskrs je prilika za molitvu, zajedništvo i nadu u bolje sutra, kada će se zajedno radovati u ponovnom rađanju života i vere.
Pravoslavni Uskrs je praznik koji se obeležava sa posebnim pijetetom i radosti, podsećajući vernike na pobedu života nad smrću i važnost vere u Božju ljubav i milost. Uskrs je prilika da se dublje povežemo sa duhovnim vrednostima, solidarnošću i ljubavlju prema bližnjima, te da se nadamo u svetliju budućnost za sve ljude.
