Na konferenciji Giga Europe 2024, održanoj u Stokholmu od 12. do 13. marta, predstavnici Europske komisije (EK), vlada zemalja članica, industrije i financijskog sektora jasno su stavili do znanja da EU mora otvaranjem rudnika litijuma na svojoj teritoriji privući što više megafabrika litijum-jonskih baterija da bi uhvatila korak s Kinom i SAD. Saopćeno je i da Srbija ima svoju šansu.
Potpredsjednik EK zadužen za energetsku uniju Maroš Šefčovič iznio je očekivanja da će europske gigafabrike do 2030. isporučivati 90 posto baterija potrebnih privredi EU. Međutim, i da EU trenutačno obezbeđuje samo jedan posto svojih potreba za ključnim sirovinama, kao što su litijum, kobalt i nikl.
Viši geolog u Njemačkoj agenciji za mineralne resurse (DERA) Mihael Šmit iznio je procene da će potražnja za litijumom u europskim aplikacijama baterija porasti za preko 300 posto do 2030.
Bluit je naglasio da svaka aktivnost, bilo da se gradi bolnica, put ili rudnik, ima uticaj na životnu sredinu. Također, ključno je da lokalna zajednica ima koristi od rudnika kroz visokoplaćene poslove, programe prekvalifikacije, razvijanje lokalnih malih i srednjih preduzeća i integraciju s povezanim industrijama.
– Suvremeno rudarstvo podrazumeva nove tehnologije za reciklažu vode, autonomnu opremu, primenu veštačke inteligencije, žene u industriji na svim nivoima i podzemne rudnike čak na 500 metara dubine – naveo je Bluit i dodao da to nije ona predstava koju ljudi obično imaju o rudarstvu iz šezdesetih godina prošlog veka, s neobezbeđenim rudnicima i nedostatkom zaštite životne sredine.
– EU mora da eksploatiše sopstvena nalazišta litijuma ili će morati da kupuje na globalnom tržištu, što će industriju Unije učini manje konkurentnom. Kandidati su, između ostalih, Njemačka, Češka, Francuska i Austrija. U ovom trenutku u EU postoji 19 projekata rudnika litijuma u razvoju, od kojih bi neki trebalo da budu otvoreni već ove decenije – istakao je Šmit.
Direktor Projekta „Jadar“ Čed Bluit istakao je da je rudarstvo u skladu s najvišim standardima zaštite životne sredine i društvene odgovornosti jedini način da kompanije poput „Rio Tinta“ i zemlje kao što je Srbija učestvuju u širem lancu vrednosti.
– Potrebno je razviti bezbedan i održiv lanac snabdevanja, počev od rudarenja, pa preko prerade do konačnog proizvoda. Projekt „Jadar“ predstavlja čitav ekosistem, koji omogućava visoko plaćene poslove, transformaciju privrede i dekarbonizaciju energetske mreže – rekao je Bluit.
On je istakao da je ključna izgradnja poverenja i da rudarske kompanije treba da omoguće lokalnim zajednicama da imaju direktan uvid u podatke o emisijama zagađujućih materija i da ih uporede s onim koje kompanija objavljuje na svom sajtu.
– U Srbiji smo razgovarali s hiljadama ljudi iz lokalne zajednice da bismo im odgovorili na sva pitanja i nedoumice u vezi s projektom koji su sasvim opravdani. Nastavljamo da održavamo sastanke s njima na nedeljnom nivou – naveo je Bluit.
Projekat „Jadar“ jedno je od najperspektivnijih ležišta litijuma u Evropi, s rezervama dovoljnim za baterije za milion električnih vozila (EV) godišnje. „Jadar“ bi bio jedna od najvećih investicija u Srbiji u poslednjim decenijama, s procenjenom investicijom od najmanje 2,55 milijardi evra. U fazi izgradnje bilo bi otvoreno 3.500 mesta, a 1.300 zaposlenih bi radilo na eksploataciji i preradi. Za preradu minerala jadarit razvijen je tehnološki proces u Razvojno-tehničkom centru „Bundora“ u Melburnu. To je dovelo do značajnih unapređenja tehnologije proizvodnje, kao i bezbednosti i zdravlja na radu i zaštite životne sredine. Rešenja po mnogo čemu prevazilaze propise Srbije i EU. Za preradu jadarita ne bi se koristili resursi pitke vode, a primenjivali bi se najsavremeniji sistemi prečišćavanja vazduha i upravljanja otpadom.
